Borba, 21. 01. 2009., S. 34
Borba
Sreda, 21. januar 2009.
KU. IZNEO : leryaUe
Italijanski kompozitor Enio Morikone - zvezda Desetog gitar art festivala
„Nema opuštanja, tek, mi |
lako poslednjih godina refko nastupa, beogradska publika inace ya da ga vidi ičuje na Dan zaljubljenih u „Areni
M. RISTOVIĆ
Morikone (80) još nema nameru da se penzioniše. On i dalje nastupa na svet skim muzičkim podijumima. Privilegiju da uživo prisustvuje ovom jedinstvenom događa-
[Merko kompozitor Enio
xuzasftujpam pred publilzom i gotovo opipam mjezmo uZivaanje pri slušanju mojih kompozicija
ju uskoro će imati i domaća publika, na koncertu u „Areni“ 14. februara. Morikone će dirigovati svojim orkestrom „Roma sinfonietta“ od 96 muziča-
ra. Njemu će se na bini pridružiti i hor Darinke Matić-Marović. Enio Morikone rođen je u Rimu 10. novembra 1928. godine. Njegova duga umetnička karijera obuhvata široki raspon žanrova, od klasične muzike do muzike za film, pozorište, radio i TV.
Diplomirao je 1946. godine na rimskom Konzervatorijumu Santa Čečilija studije trube, kompozicije, horske muzike i dirigovanja, a već naredne godine stvorio je prva dela za pozorište i seriju večernjih radio programa.
Karijeru filmskog kompozitora započeo je 1961. godine na filmu „II Federale“ Lučana Salka, a svetsku popularnost donosi mu saradnja sa Serđom Leoneom (1929-1989), rediteljem popularnih špageti-vesterna: „Za šaku dolara“ (1964), „Za dolar više“ (1965), „Dobar, loš, zao“ (1966), „Bilo jednom na Divljem zapadu“ (1968), „Pazi,
(ilar art festival (7-14. februara)
Gitar art festival svečano će biti otvoren 7. februara u Centru „Sava“ nastupom gitariste Visentea Amiga i njegove popularne flamenko grupe. Ovog osvajača „Gremi“ nagrade maga-
zin „Gitar plejer" proglasio je za najboljeg svetskog flamenko gitaristu. Sarađivao je s mnogim svetskim muzičarima, među kojima su Bob Dilan, Pako de Lusija, Sti-
ng...
Sledećeg dana nastupiće Sting i virtuozni lautista Edin Karamazov u okviru njihovog zajedničkog albuma i turneje „Songs from the Labyrinth"
(„Pesme iz lavirinta“).
Album je dve godine zaredom (2006. i 2007) bio na prvom mestu „Bilbordove" liste klasične muzike. Na njemu su predstavljene pesme elizabetanskog kompozitora Džona Daulenda za lautu i glas na-
stale krajem 16. veka.
U Centru „Sava“ 13. februara nastupa popularni etno trio koji čine Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić i Teodosije Spasov.
Programska celina nazvana „Cetiri večeri u Kolarcu" (9-12. februara) predstaviće najveće umetnike klasične gitare, među kojima su i Alirio Dijaz, Anjelo Deziderio, Kazuhito Jamašita, Pavel Stajdeli drugi velika-
ni gitare iz više od 20 zemalja.
stokizavwn Hz Rkomijpomzi olo 400 fil dinamit!“ (1971).
Njegov opus danas obuhvata preko stotinu klasičnih kompozicija i oko 400 filmova. Između ostalih, sarađivao je s rediteljima Bernardom Bertolučijem („Dvadeseti vek“), Đuzepeom Tornatoreom („Malena“, „Legenda o pijanisti"), Brajanom de Palmom („Nedodirljivi“), Vorenom Bitijem („Bulvort“), Berijem Levinsonom („Bagzi“), Rolandom Džofijem („Misija“), Oliverom Stounom („Totalni obrt“), Terensom Malikom („Dani raja“) i Pedrom Almodovarom („Veži me“).
Na italijanskoj televiziji komponovao je muziku za popularne serije „Marko Polo“ i „Hobotnica". Enio Morikone je dirigovao mnogim orkestrima širom sveta, uključujući Filharmonijski orkestar i hor milanske Skale, ali i španske, mađarske, brazilske, nemačke, engleske i bugarske nacionalne orkestre. Poslednjih meseci maestro je ovenčan i značajnim priznanjima francuski predsednik Nikola Sarkozi odli-
kovao ga je Legijom časti, a ušao je i u „Gremijevu“ Dvora-
nu slavnih s albumom „Dobar,
loš, zao“. lako je osvojio „Zlatni globus“, „Gremi“, Evropsku filmsku nagradu, venecijanskog „Zlatnog lava“ i nagradu Bafte, Morikone nije dobio nijedan „Oskar“ i pored pet nominacija. Da bi donekle ispravila tu nepravdu, Američka filmska akademija dodelila mu je počasni „Oskar“ za životno
delo 2007. godine.
Prošle godine objavljen je album „We All Love Ennio Morricone“ („Svi volimo Enia Morikonea“) na kome njegove numere izvode „Metallica“, Andrea Bočeli, Rodžer Voters, Herbi Henkok, Selin Dion, Brus Springstin...
Pre dve godine nastupio je s „Roma sinfonietta“ u sali Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, povodom imenovanja Ban Ki Muna za generalnog sekretara te institucije. Tom prilikom Mun je istakao da je Morikoneovo stvaralaštvo „poput Ujedinjenih nacija - dramatična priča o ljudima s velikim snovima“.
lako je „Los Anđeles tajms“ povodom tog nastupa napisao da „njegova ukočena tehnika možda nekomei prija, ali da mu je harizma kao dirigenta ravna nuli“, Morikone se nije mnogo uvredio. „Dirigovanje mi nikada nije bilo važno“, odgovorio je. „Ako publika dolazina
bn
se preseli u Holivud i da dovori en6leski
Morikone je odavno doneo odluku da se neće selitiiz rodnog Rima, Kada su mu ponudili jednu holivudsku vilu na poklon, odbio ju je uz obrazloženje da bi mu bilo teško da živi u gradu u kome filmski kompozitori svoja dela prepuštaju profesionalnim aranžerima. Još je bio radikalniji u svojoj učtivoj ali čvrstoj odluci da ne govori engleski, što je impresivno dostignuće ako se uzme u obzir da je tako dugo radio u industriji kojom dominiraju Amerikanci. Iako je snimao i sa američkim rediteljima, uvek je vodio računa da to čini iz evropske perspektive.
Odbio je da |
zbog moje gestikulacije, onda bolje da ostane kod kuće“.
Maestro i dan-danas lično učestvuje na koncertima jer želi di publiku upozna sa onim dru gim, nefilmskim delom svoje k# rijere, Tu je uspevao da izrazi sV0je apstraktnije ideje. „Moje originalne kompozicije su pomalo kamerne, ali nisu čudne“, uverava nas. „Želim da se ljudi upozni ju s najrazličitijom muzikomkti ju stvaram. Neki misle da radili samo filmsku muziku, ali ona} namenjena filmskim sladokuscima u bioskopskim salamu. Ova druga muzika je mnogolić nija i emotivnija. Volim da nasti' pam pred publikom i gotovo0P! pam njeno uživanje pri slušali mojih kompozicija.”
S obzirom na njegove radni staž, neko bi pomis Morikone „povući ručnu“. Me
godinčei o la lio dace (uu-
} Reditelj
tim, on je i dalje tražen. | Kventin Tarantino pozvao 84) da napiše muziku za nj
egov ni