Borba, 30. 04. 2009., S. 41

borba

Četvrtak - nedelja, 30. april - 3. maj 2009.

Piše: Đuro Tošić, potpredsednik Asocijacije sommeliera Srbije

USTUPIO MAGRZIN WINE STYLE

z bogatu tradiciju jedne | | od najpoznatijih svetskih vinarija „Šato Lafit“ (Chateau Lafite) vezane su mnoge legende, a zbog toga što su ih obožavali evropski plemići i kralj Luj XV vino chateau lafite je dobilo nadimak „vino za kraljeve“. Ta francuska vinarija smeštenaje na levoj obali reke Zironde, u oblasti Medok u severozapadnom delu regije Bordo. Prvi pisani tragovi o njoj sežu do XIII veka, aime potiče iz starog Gaskon jezika, u kojem izraz „la hite“ znači „brežuljak“. Po klasifikaciji bordo vina iz 1855. chateau lafite pripada grupi pet najsjajnijih zvezda u svetu vinai predstavlja san svih pravih ljubitelja i kolekcionara vina.

„Početkom 17. veka vinariju „Šato Lafit“ otkupila je porodica Segur. lako su vinogradi već postojali na obroncima brežuljka, Zak de Segur je glavnicu vinograda zasadio 1680. godine i tada počinje uspon vinarije. U prvoj polovini XVIII veka Nikolas Segur uvodi nove tehnike u vinarstvu i plemstvu Evrope predstavlja svoje novo vino koje nailazi na fanlastičan prijem kod plemstva, kao i kod samog kralja Luja XV. Zbog toga Nikolas ubrzo stiče nadimak „princ vina“, a njegovo vino - „vino za kraljeve“. U XVIII veku popularnost vinarije „Šato Lafit“ vrtoglavo raste, a njen čest gost i veliki ljubitelj ovih vina biojei nekadašnji američki predsednik Tomas Džeferson. Inače, zvanično najskuplja flaša vina ikada prodata potiče upravo iz Ove vinarije i pripadala je Džefe!sonu. Naime, reč je o boci iz 1787. godine, koja je prodata na aukciji u aukcijskoj kuci „Kristi“ ža neverovatnih 160.000 dolara.

Nakon Francuske buržoaske revolucije sudbina „Šato Lafita“ postaje neizvesna. Porodica SeBur gubi vlasništvo nad vinari)0m, koja će za kratko vreme Promeniti nekoliko vlasnika. Go-

ne 1868. „Šato Lafit“ uplovljaYa u mirnije vode i dolazi u vla-

Miištvo poznate familije Rotsild

Rothschild) i od tada nosi ime "Chateau Lafite Rothschild“.

Vinograd „Lafite“ jedan je od

!ajvećih u Medoku i prostire se !! površini od oko kvadratnog ki-

"metra, a sastav vinograda po Tastupljenosti sorti je sledeći: 70 Udsto cabernet sauvignon, 25 b Sto merlot, tri odsto gabernet

Mc i dva odsto petit verdot.

„OSečna godišnja proizvodnja yira i kreće se u rasponu od

000 do 35.000 sanduka, od če-

B2 ND &i

gaje 15.000 do 25.000 sanduka vino prvog roda.

U sastavu vina, u proseku, cabernet sauvignon je zastupljen sa 80-95 odsto, osim u retkim godinama kao što je bila godina 1961, ka-

ENOLOGIJA

da je sastav vina bio 100 odsto cabernet sauvignon. Fermentacija se obavlja u drvenim buradima, a vino odležava u novim hrastovim buradima oko 30 meseci, dok se fiItracija vrši tradicionalnom meto-

dom, s belancetom jajeta. Osim chateau lafite, kao glavnog vina, u vinariji se proizvodi i takozvano drugo vino, koje pripada drugom rodu,i zove se carruades de lafite.

Vino lafite krasi tamnorubin crvena boja, velika finoća i plemenitost, kao i veliki potencijal starenja. Poseduje arome zrelih crvenih ribizli, ljubičice, vanile, začina i hrasta na finišu. Odličan je pratilac pačetine, teletine, jagnjetine i svih crvenih mesa.

Region Bordo podeljen je na više podregiona, od kojih je svakako najveći i najpoznatiji Medok. Skoro sva vina iz ove oblasti su crvena, a dominantna sorta grožđa je cabernet sauvignon, koja u kupažama ovih vina učestvuje sa 60-70 odsto. Tlo Medoka je uglavnom šljunkovito i tek ponegde ispresecano ilovačom (glinom), što obezbe-

aaa"

Va ROTHSOHILID 181

7 ay aphWiiDk aar Aa ain

đuje jako dobru drenažu.

Inače, zaravni Medoka nekada su bile jako loše mesto za uzgoj vinove loze zbog čestog izlivanja reke Gironde,. U XVII veku plemstvo je angažovalo holandske inženjere koji su uspeli da proseku drenažne kanale, čime su se stvorili idealni uslovi za uzgoj grožđa od kojeg se proizvode neka od najboljih svetskih vina.