Bosanska vila

Стр. 598

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 21. и 22.

никога другога нема оговарати стара модерна жена, она ће своје унуке кудити и остале дјевојке у породици; или ће своју снаху сину кудити и међу ожењене укућане бацати заваду, да се крве, да се срамоте и да се растају Мјесто да буду ваљане кућне васпитачице; па да као искусне старице, срећно и благословом утичу на средину у којој живе, оне шире највећу моралну корупцију у својој околини. Макар да свето писмо каже: „У старица је мудрост, а у дугом вијеку разум“, — то се данас на основу искуства и прилика, у животу модерноме, мора обратно казати.

Тешко је бити дјевојка у модерном свијету. Заиста јој је јадан живот, премда са друге стране, опет удате жене уздишу за дјевојачким животом!

Док јадну дјевојку ни се једне стране срећа не гледа, док нико за њу не пита, док је нико не проси: ах драга је, цијењена је међу другарицама, и код младијех госпоја и старијех жена. Чућеш са сваке стране и од мушка и од женска хвале о њој: добра је; лијепа је; честита је; — само ето јадница тешке среће.

Почне ли је који момак гледати на игранци, или на шетњи за њом пристајати; стане ли за њу распитивати, те се рашчује да бије просио, — Боже драги пакленијех језика и начина, измотација, комбинација, марифетлука и шејтанлука !

Иста она чељад, која су дјевојку јуче хвалила, начиниће је црњом од пакла; а тако и момка, који је гледа,

Тако ће ти вјешто момку накудити дјевојку, оца, мајку и друге чланове њезине родбине, да ће црњи изгледати од пакла. Такове ће клевете и лажи, разбудити у момку презирање према тој дјевојци и њезиној породици, па бе одселе бјежати од њеи главу ђе закретати, као од каква свога душманина. Тако су те лажи и клевете вјешто и мајсторски емишљене! Мушкарац, који је у опште наивнији од женскиња, није се кадар досјетити лукавости женској ; нити зна колико лицемјерство и притворност лежи у

срцу модерне жене, — па све вјерује и држи да је.

истина што је из њезинијех уста чуо.

Оне при ручку, при јаузнама, на сијелу или у променади, и дан и ноћ оштре језике своје као змија и емишљају како ће једна другу огадити и натоварити ба хиљаду гријеха и порока. Па како год између себе, тако и пред мушкарцима воде еглен, који се врзе једино око части туђе, а особито око среће јадне дјевојке. |

Опазе ли, како рекох, да један момак гледа дјевојку, оне ће све навалити да је скуде момку и срећу јој обатале. Ако је момак странац, па не могу до њега допријети, — и ако никако другачије не могу развалити ту женидбу, оне ће се информирати за име тога момка и набавиће себи адресу његову, на

ће му анонимно писмо написати и у њему скудити дјевојку, којој је он озбиљан муштерија.

Ако тако не могу успјети, оне ће навалити пасквилама, сатирама, маскаром и јавном поругом на част те дјевојке и момка, па бе их извргнути јавној спрдњи ми срамоти. Тога се неће оканити, док се год не увјере, да су ту „часну улогу одиграле са побједом. Ако се преко слугу или комшија прочује, да дјевојка болује од туге и да се од стида и потреса душевнога не смије на сунце показати, онда је погано срце тијех опадачица постигло своје задовољство и уживање. Такав морал носе у души те модерне кршћанке ! !!

Таки гријеси модернијех жена, — гријеси који вапију Богу за осветом, узели су сав мах; оне су употребиле сву способност пера и језика да учине зло и невољу једна другој. |

У дугу, баспослену времену живота свога, не бавећи се никаквијем часнијем радом, ја да шта ће већ семишљати како ће једна другој живот загорчити. Једна другој смета, једна другу мрзи, нити има, нити може бити међу њима правога, искренога пријатељства, ни у раној младости, ни у дубокој старости; све је њихово пријатељство основано на лукавству, све притворно и лицемјерно. Нико никога тако кивно не мрзи, као што мрзг модерне жене и ђевојке једна другу, а какав им је положај мода створила; како ди их је васпитала, није се томе ни чудити.

Ма, ето младе цурице, ученице и питомице витшијех школа и завода, па је ли само научила писати, она ће то своје знање употребити прије свега на штету и срамоту своје другарице — саученице.

Она ће написати љубавно писмо туђем момку, коме штуденту, па ће њезино име потписати и тајно га поштом оправити. Онај који га добије зачуди се, па га чита чак у разреду међу својим друговима. Они се смију и држе, да је одиста од потписане дјевојчице; која ни крива ни дужна, изађе на ружан и срамотан глас, још из ране младости своје.

А то часно дјело раде и многе одрасле дјевојке удаваче, једна другој иза леђа пишу писма и управљају их туђијем момцима а потписују име једна друге и ерамоте се.

Овакова анонимна писма, уз сатире, пјесме, паеквиле, дају повода неисказаном јаду и очајању у модиног свијета.

Ту су тужбе по суду; ту су кавге по путу; ту туче и дуели на смрт; а што је најжалосније : колико лица невино трпи на које сумња пане, не могући изнаћи правога кривца и грјешника.

Модерној жени све је друго драже чути, него жвалу о којој дјевојци или да се у њезиној близини диже част које друге госпоје. Погледај је у лице, па ћеш нама опазити како јој се боја мијења, сад