Bosanska vila

Стр. 400

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1909.

Бр. 21. и 22.

да им господари раде, па настоје док су у служби да добро приме и науче ту школу,

А кед који од тијех слуга стече коју пару, па по себи отвори што дућанића, — виђећеш га како се на прагу укочио, раскорачио, а турио руке у џепове, па по њима мућка шолде, — а ко год путем прође, њему је прече да га измјери и да му коју пришије, него ли његов посао и рад. Јадне су ђевојке највеће жртве ове овако зло и наопако одгојене класе људи. А сва та грјешна работа иде на штету брака, на штету удаје и женидбе и на штету мира породичног и друштвеног.

И модерном се свијету чини да је то ништа, што се толика самоубијства дјевојака дневно догађају, која потичу или из лудила ради неприродна живота. или из очајања насталог за удајом, за браком. И човјеку се чини, да према таковијем недјелима, ништа нијесу криминалне казне, вјешала и робија, ради усмрћења незаконите дјеце, која се налазе загушена по путевима и по јаругама и у нужницима, и у бунару иу потоку, — а да и не спомињем како се затиру дјеца још у заметку од 2— 93 мјесеца, вјештином модернијех бабица. Има их по великим модерним градовима, које су на овај грјешни начин, стекле грдне капитале; а има их које су због овог недјела осуђене на доживотну робију.

Али ко да то безакоње спријечи, кад је брак погажен и сметен — удаја и женидба онемогућена 2 А мучно је човјеку да и чује како се дешава у модерном свијету, да се отац жени са рођеном ћери својом, или брат са сестром а син са рођеном мајком, а то све у незнању и непознавању, које долази отуда, што су дотична дјеца као копилад узрасла у заводима ил у туђијем кућама, па кад одрасту, не знају ни за кога свога, онда се по случају, рођена крв своја жени. „Мале Новине“ из Пеште изненадише јавност 1901. са овијем ужаснијем догађајем: Јосиф Нуел, као млад чиновник живио је прије 20 година на имању барона Виљани; љубакао се са вратарицом те породице дјевојком по имену Ирена Куру. Ова му роди ћЋер, коју су други одхранили а кад је одрасла, онда због сиротиње ступи у службу. Мати јој се уда иза тога, за Трогана, другог бароновог службеника. Ова млада ђевојка, по несрећи најми се у службу у газдарице посједника Дросиа.

Томе имућноме човјеку, тако се та дјевојка свиЂела, па одлучи да је узме за жену. Иза тога мати јој дође да види ћер и зета, ал кад тамо има шта и видјети, ћер јој се удала за рођенога оца свога. Тај стари Нуел, то је био први љубавник њезин, отац њезине ћери, коју је сада узео за жену. Он је своје име помаџарио и промијенио у Диоши, па му се тако траг замео.

Такови гријвси, који се често догађају у мо-

дерном свијету, дају обилну грађу писцима романа и

трагедија.

Ушљед погаженог брака, отела је мах толика неморалност у модином свијету, да од мушкарца није поштеђен ни мушкарац. дневних новина

И ко прати вијести сјећаће се, како је у Француској, прије неког времена, она часна сестра предстојница завода, једне ноћи угушила у свом кревету ђака, абеолвента од 15 година, који је, свршивши науке, сјутрадан требао изићи отален. Она је сама на суду признала, да га је у своме кревету загушила, што се бојала, да ће је кад изађе одати, да јес недозвољеном одношају. ли је пусте нејаке дјечице женске које бивају жртве силе и насиља. Да не идемо у дубоки запад ево: „Аграмер Тагблат“ јавља ово: „Мико Томичић, родом из Вел. Нетретића обешчастио је ових дана четверо нејачке дјеце! Ради тога злочина осуђен је овај нитков од нашег суда у Загребу на двије године тешке тамнице !“

„Винер Тагбдат“ у броју 280., 22. августа 1900. објави свијету под насловом: Елп Реатгег ај5 Могдег зетег Капдег, овај ужасни глас:

свјетских,

њоме живио у А колико

Свећеник Јакоб Навратил, жупник у Јесенецу код Одмуца, имао је куварицу по имену Франциску Храбар, која му је попуњавала мјесто брачне жене, и родила му двоје дјеце, које је тај жупник као отац, одма иза порода својом руком загушио. Шрво је закопао у подрум, а друго у башчу, које је пас жупников ископао и руку му вукао по авлији Куварицу је толика туга за дјецом превладала да је тај злочин одала и пријавила, те је жупник пао под криминал.

Овакове злочине често објављују стране новине који се могу тумачити само као плод спријечена брачна живота, и неукроћене природе човјека и жене.

А докле достижу неудате жене, кад их има да им се пси на крилу мазе, по кревету башкаре и око скута им се увијек облизују и репом врте... Доста је колико о том пише П. Мантегаца... Ето у какав гријех, и до које низине спушта се жена ушљед погажена брака!

На једну страну боче се жалосне жене са неукроћеном природом својом; на другу је кроте и на тај ужасан начин, како и Мантегаца пише, док овамо свјетске новине доносе невјероватне гласове, да се једна за другу жене и удају, само да сниме име дјевојачко.

И „С. Л. у броју 34. још 1901. донесе цртицу: „ене мужеви“, велећи: „Енглески листови још увијек пишу о Њујоршком политичару Мурају Халу, који је 30 год. живио као мушкарац, а истом послије његове смрти дознало се, да је био женско. Најчудноватије је при томе, што се Хал два пута женила дјевојкама.

Један енглески лист пише, да је нека Марија Хамилтон била отпу штена због тога што је са 14 жена