Bosanska vila

Бр. 21 и 22

1002. БОСАНСКА ВИЛА 1909.

Стр. 411

Пера П. Ђорђевић. У Биограду је преминуо 18. новембра чувени српски књижевник, академик, државни савјетник, сенатор и пресједник књижевне задруге Пера П. Борђевић у 48. години живота, У њему је Српство много ивгубило, а нарочито српска књига и наука. Покојник је био ученик великога Даничића, па је за то и прихватио ону велику идеју, коју је засновао неумрли Доситије, а продужио Караџић и Даничић о изучавању и његовању лијепога српскога јевика. Као јевичар стекао је лијепих заслуга, јер је у томе правцу много писао. Његова је књига „Теорија књижевности“, која се сада употребљује као школски уџбеник. „О реду ријечи у српском јевику“. Дуже времена провео је као професор, гдје се опет по-

кавао врло вјешт и савјестан, пе само као професор, него и као српских средњих школа. А колико је љубави и по-

Чувена му је расправа:

организатор штовања у народу уживао, видјело се по многобројноме спроводу, на коме бијаху министри: просвјете, спољашњих послова, уну финансија, даље бивши министри,

професори велике школе и гим-

трашњих послова, правде,

државни савјетници, сенатори, навија, учитељи и други наставници средњих школа, ученици гимназија и ученице женске учитељске школе и »ногобројан народ. Кад је спровод био пред академијом наука, с покојником се опростио пресједник академије ђенерал Јован Мишковић На опијелу у цркви био је митрополит са многим свештенством. Послије опијела опростио се са покојником у име савјета Ђока Симић, пресједник државног савјета, а у име сената једник Гига Гершић. Пред станом српске књижевне вадруге говорио је члан одбора Љубо Јовановић. Пред апотеком краља Александра говорио је у име типотрафске дружине Драгутин Аничић, јер покојни орђевић бијаше почасни пресједник те

дружине. На гробу је говорио у име професорског тијела Алекса-

Станојевић. За вријеме спровода и опијела била су и појала четири пјевачка друштва; хор ученица женске учитељске школе, великошколско друштво „Обилић“, типографско „Јакшић“ и „Биоградско пјевачко друштво“. И ми оплакујући губитак овако великог и заслужног српског књижевника и учењака, који је својим внањем задужио цијело Српетво, клањамо се узвишеној сјени његовој, придружујући се узвицима српскога народа у свима српским земљама: Слава ти, врли и велики Србине, Бог да те прости и помилује !

Мита Вујковић. У првој трећини мјесеца новембра умро је у Грацу професор гимназије краља Александра и бивши проФесор српске гимназије у Сарајеву — Мита Вујковић. Покојник се родио у Сомбору, гимназију је свршио у Новом Саду, а Филозовски Факултет у Џешти. У Србију је прешао за вријеме српскотурског рата, када се борио као добровољац. Послије окупације ових српских земаља, око 1881——1882. изабран је за професора српске гимнавије у Сарајеву, гдје је провео двије године. Тада је био наставник и у енглеском заводу, као српском сиротишту у Сарајеву, које преко 35 година издржава позната српска велика добротворка, племенита Мис. А. П. Ирби. Из Сарајева отишао је опет у Србију, гдје је примљен ва професора у гимназији краља Александра. За вријеме српско-бугарског рата био је командант батаљона другог повива српске војске. Као професор био је врло

_ спреман и савјестан, тако да га у Србији рачунају међу најспремније и најспособније професоре, а своје Српство и родољубље доказао је и на бојном пољу. Слава му и Бог да га прости и помилује !

Амалија Пауновић. У Вуковару (Сријем) умрла је 9. но: вембра Амалија Поуновић, рођена Веселиновић у 60 години живота свога. Иза себе оставила је матер, сестру, сина и унуке. Бог да је ирости и помилује

Александар Аполоновић-Мајков. У Москви је преминуо чувени руски књижевник и велики пријатељ српскога народа, историчар Александар Аполоновић-Мајков. Он је сам пропутовао српске вемље и својим трудом скупио грађу за своје внаменито Ајело: Историја српскога народа у три дијела. Први дио Србија, други Босна, а трећи Дубровник. То је тако важно и знаменито

потпрес-_

дјело, дајсе и данас рачуна као најбоља историја српскога народа: На српски јевик превео је Ђуро Даничић и издао у Биограду 1876. године. Још је покојни Мајков написао и издао год. 1857. Историју српскога језика. (ве је то чинио ив чисте љубави према Српетву, коме је доцније био највећи пријатељ. Слава му

и Бог да га прости и помилује!

~ Азавјешттај.

Ив друге редовне сједнице главног одбора друштва „Просвјете“, држане 28. септембра, далп смо српском народу извјештај о дотадањем раду да дадемо иввјештај и ив других сједница, ако имадне друштво да вабиљежи какав особит напредак, који је вриједан, да се спомене, или, ако

се нађе да је потребно „ушоворити“ (скренути пажњу) српски народ

друштва и тада смо одлучили,

на коју знатну појаву у животу друштвеном. Пошто се од друге до треће сједнине главног одбора друштво правилно развијало и напредовало, осјетила се потреба, да се и из треће одборске вједнице даде извјештај. То је особито потребно вбог повећаног броја. чланова и штипендија.

У Сарајеву се ва то вријеме повисио број, чланова од 378 до 466, тако да у Сарајеву има данас: 4 добротвора, 72 утемељача и 390 помагача. У Мостару се повисио број чланова за 18, те има сад у Мостару: 6 добротвора, 45 утемељача и 218 помагача. У Бањојлуци осто је исти број чланова. У три нова Љубиње, Приједор и Гацко. У Љубињу се уписало 128 чланова, од којих су 5 утемељача и 128 помагача, те се 20 октобра

мјеста нарастао је број чланова преко. стотине, а то су:

осговао пододбор. Нододбор је изабран акламацијом и то ва предсједника: Стеван Шаренац свештеник, за тајника Стеван П. Ћоровић, ва, благајника Коста Ј. Турањанин, сви из Љубиња, ва првог ревивора Шћепан Радош из Поцрња, за другог ревизора Сава Вулић из Струића. У Приједору је нарастао број чланова на 116, од којих је 15 утемељача и 101 помагач, а у Гацку се уписало 12 нових чланова, те сад има свега 102 члана, од којих је 10 утемељача и 92 помагача. И у ова два мјеста се ових дана основао пододбор, али нам није још јављено, ко је изабран.

Остала мјеста долаве овим редом по броју чланова: Нови 81 члан, од којих су 1 добротвор, 9 утемељача и 72 помагача. Босанска Градишка 79 чланова: 1 добротвор, 29 утемељача и 49 помагача; Бијељина 76 чланова: 1 добротвор, 10 утемељача и, 65 помагача; Невесиње 74 члана: 5 утемељача 69 помагача; Билећа 70 чланова: 7 утемељача п 68 помагача; Доња Тувла 52 члана: 6 утемељача, 46 помагача; Зеница 5! члан: 10 утемељача, 41 помагач; Градачац 50 чланова: 6 утемељача, 44. помагача; Бугојно 37 чланова: 2 утемељача 85 помагача; Штрпци код Визисграда 55 чланова: 1 утемељач, 34 помагача (један се утемељач, који је јављен у прошлом извјештају преселио у Бишеград); Рогатица 88 члана: 6 утемељача, 27 помагача; Варцар Вакуф 32 поматача; Требиње 30 чланова: 10 утемељача, 20 помагача; Коњиц 30 чланова: 4 утемељача, 26 помагача; Санска Мост 80 помагача; Травник 29 чланова: ! добротвор, 1 утемељач и 21 помагача; Вишеград 28 чланова: 10 утемељача, 18 помагача; Власенице 26 чланова: 13 утемељача, 18 помагача; Босански Петровац 25 чланова: 8 утемељача, 17 помагача; Таговчићи 25 помагача; Житомишљић 22 помагача; Вареш 21 члан: 1 утемељач, 20 помагача; 1 дебротвор, 19 утемељача, (помагати нијесу још јављени); Доњи Унац код Пе-

Брчки 20 чланова: тровца 20 чланова: 4 утемељача, 16 помагача; Јајце 20 помагача ; Гламоч 20 помагача; Чајниче 19 чланова: 1 добротвор, 4 утемељача, 14 помагача; Добрун код Вишеграда 19 чланова: 1 утемељач, 18 поматача; Фоча 19 чланова: 1 утемељач, 18 помагача ; Ћћихаћ 18 чланова: 14 утемељача, 4 помлгача ; Велики Радић код Крупе 17 помагача ; Босанска Дубица 16 чланова, К утемељача, 11 помагача; Зворник 16 чланова: 2 утемељача, 14 помагача, Ха-

џићи код Сарајева 16 ломагача; Грачаница 15 чланова: 5 уте4 оарај ; Рр Ц у