Bosanska vila, 01. 01. 1902., S. 422

Стр. 416

1908, БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 28.

Механа је била мало чистија од обичних сеоских механа. ( тавану су висиле две повеће лампе. Дуж зидова и с једне и с друге стране биле су углављене пошироке клупе с наслонима од дасака а средом механе неколико астала са сламним столицама. Видех у једноме углу неколико буради и на њима десетак нерендесаних дасака; с преда приковане две летвице и између њих разаџет један прљав механски чаршав увезан канапом: са стране опет по један чершав. Шта је тамо унутра, ива чаршава било, то се није видело. (амо сам видео с једне стране једну кратку клупу, која је сигурно служила у место степеница за пењање. То је дакле, тај „театор“, та позорница, те даске „које значе свет“: то је олтар богиње Талије на коме су јој њена — у овај мах гладна — чеда огањ палила! Да ли је дим тога огња мирисао на измирну и амбру, или на бео лук са слани. ном —- то је све једно било! Сирота богиња Талија! ....

Механџија ми приђе па ми показа руком један астал, који је био застрт белим чаршавом и на коме је свећа горела. То је био астал спремљен за мене, баш преко пута „поворнице“. Седох и погледах на сат. Било

је већ прошло 9 сати. На пољу је још не:

_ престано пљуштала силна киша. Тек кад сам сео, угледао сам чак у другом делу механе, у најудаљенијем бупаку, четири госта, који су, налакћени на астал, немо гледали у прозоре и слушали оно добовање кишњих капљица. Иначе сем мене, механпџије, једнога момка и тих људи никога није више било у механи,

=— Хоћете ли одмах вечерати 2 — упита ме механџија.

— Хоћу. Већ је доцне, А шта је с мојим кочијашем #

— ( Милованомг (ад ће и он, док намири коње. Помогли смо му те је кола под шупу утерао. Наредио сам да се и за њега спреми вечера.

— Врло добро. А кад престава почиње 2

— Како-кад. Обично почиње кад се публике накупи. Али вечерас изгледа да ће бити мрка работа с театром.

= Како тог

— Па, ето, видите ли какав је кијамет на пољу! Глумци ву ено они онамо у буџаку послали једнога од њих да пита по селу хоће ли ко доћи у театор, па га још нема да се врати. Али ја мислим да вечерас неђе нико

из куће излазити по овом времену.

= И онда 2

— И онда неће бити театора. Го им се јесенас више пута догодило,

— Јадници! Али ја ипак мислим да ће бар попа и учитељи доћи.

— Камо среће, али — тешко! Попа обично дође с Ђерком и попадијом; учитељи с учитељицама, ћата са женом и свастиком а председник општине са два сина, који су у Краљеву свршили пољопривредну школу, па се тако прилично света скупи. Али вечерас тешко да ће се наканути да дођу, јер неће нико да глиба ноћас ово силно блато по селу.

=— Па зар ни за љубав „Луде Јеринег“ упиштах корсем у шали а овамо ми баш криво би што нећу видети тај новитет, јер сам се јако интересовао да га видим.

— Богме ни за њену љубав; а овамо ови грешници, глумци, нису од синоћ ништа јели. Оиноћ су мало препазарили, па су вечерали, али вечерас мучно да ће што бити.

— Спроти! А шта су синоћ представљали 2

— „Омрт књава Михаила“. Отрашан комад! Баш лепо видесмо како оне убијце и вуцибатине изедоше главу онако славном књазу. Проклети да су!

— Јес, јес! Шовнато ми је то парче, —

"рекох, јер сам одиста слушао ва тај комад,

који је такође написао стари Фоча.

— Ја. Синоћ им је пало 17 гроша на каси, али им вечерас све киша поквари.

—_ Можда ће когод доћи. А где су женске 2

— Ено их у соби седе. Данас сам им дао сира и хлеба, па су ручале. Оне баш много и не траже.

— Ви сте добар човек. Хвала вам!

— Па шта ћу, господине, кад је то пука сиротиња, па ми жао.