Bosanska vila

Стр. 432

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 98.

„Зидни лисни календар“ са старијем и новим датумом, укусно израђеном зидном таблицом и фотогравеким снимцима. Цијена је овом календару: са биљегом круна 1.40 бег биљега круна ! 20. или динара 1.096. Ови календари могу се добити у свима књижарницама и код појединих растурача, којима се уступа знатан попуст (рабат). |

Извјештај сарајевске гимназије. Примили смо шеснаести извјештај сарајевске велике гимназије, 06јављен на крају 1901./2. школске године, На почетку је чланак Шћепана Грђића. „Вриједност учења математике и природних наука за формално образовање“. За тим долазе разне школске вијести, наставнички збор, научна основа, додатак, задаци в8а писмене саставке, умножај (једе ли се то, Божег) у збиркама учила, љетопис завода, важнији отписи и наредбе високе земаљске владе, статистички преглед и попис Ђака. Овиђа нам се што је извјештај штампан наизмјенице и ћирилицом и латиницом, како би требало да се штампа и „Сар Лист“ и све школске књиге, али нам је жао да има у њему много језичних погрјешака као: развој (развитак), приједмете (предмете), вањскога (спољашњега), утјецај (утицај), настати (постати). погибељно (штетно, опасно), тјелеса (тијела), проматрања (посматрања), обујма (обима), подражај (раздражавање), опипом (пипањем, а у народу каже се „опипом“ : полако, опрезно). безизузетна (бев изузетка), са разна становишта (са разнога), потиче (излази, произлази), ослобађају (ослобођавају), блудња (ваблуда), просторност (простирање), непромијенути (непромијењен), будућ (пошто), епретност (2), које (неке), обнављање (понављање), опћенити (ошшти), помагала (2), потребита, (потребна), изразује (изражава), лет (лијет), битност (2), примијењују (примјењују), потешкоћа (тешкоћа), кушање (покушај), погибељ (погибао), повјеровати (вјеровати), напосе (на по се), равнотежје (равнотежа), обога (обадвога), црпе (црпи), склон (склоњен), требало је да је навео (требало је навести), помагало за кушање

теорије (помоћ за покушај), племене чуветва (оплеме-.

њавају осјећај). (Све ове погрјешке нађосмо у чланку наставника Шћепана Грђића, као домаћега сина, родом Херцеговца и по томе судимо колико утиче та школа на кварење материнекога језика, због чега и пропадају толики ђаци, јер не разумију шта им се предаје. Даље смо нашли у извјештају ове погрешке : даљњег, промакнут, преузели, значај, повјеренства, надстојник, у приви, ћудоредности, избрана штива, назорно, тијеком, покуси, утега, првотне, многократник, судачкој, назорна наука (ово је наука која се на зор учи, или како би са хрватскога превели на српски „насилна наука“), билинство, билина сјемењача, присподабљање, творба, разгоцима, острвља, суставно, омјерима, гмазова, двојеживци, бескраљежних, предочујући, билина трушњача, развој и почела плошног орнамента, жичаним, плошним, узмвог, коријена, покраћена, множидба и дјелидба, просторност и непроницавост тјелеса, тлак, објем, проводњом, пруживост, крхкост, згарање, рудетво, приједлошцима, першпективе, повијест, превађање, творби, суставна, читанијех комада, без статистичког дијела као таква, непознаница, диобени, каматокаматни, учинци, евјетло, гибања, правоцртно, кривоцртно, поспјешно, очитовање, сераз, хватиштем, њихало, површје, посудама, капљевитих, плиновитих, гласило, сузвечање, звучила (именица), леће, далекозора, опсег, не читаног, сполнику, прокушава спретност, нијечни, садреним, узмози, узорне, стошца, словјенског, најврснијих производа, љепо-

|

словне, обвезатан, опроста, творењу, пригодимице, умножај, прекало, сталак, предеједао, испитника, зрелосни, екстернистица, прибавио, пошалине, у послу свор испита, мозаг, емрт харала, посјетило (од глагола посијетити) свједочаба, приватистице, овоземним, опћене, пристојбе, те (мјесто :) превршио (навршио). Забава у корист пострадалих Херцеговаца. Српско пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару прожето искреним болом у несрећи своје српске браће из Горње Херцеговине, која су пострадала због сеобе, сматра својом светом дужношћу, да им, бар тренутно утоли глад и спасе их од извјесне пропасти. Тога ради друштво приређује добротворну забаву у не дјељу 106. децембра ове године. Одбор пропраћа ови. јем апелом: Српски народе, на теби је ред, да прилозима докажеш колико цијениш јуначку прошлост српеке сиротиње, која бијате пошла у своју очиту пропаст, под притиском највећих материјалних незгода и очајног корака, да напусти вијековима крвљу „залијевана“ (а треба заљевана) своја огњишта. Добровољне прилоге прима г. Грковић, благајник друштвени. У програму забаве видимо: Пролог од Алексе ШТантића и Балканска царица, драма у три радње. Лисни календар Сарајево. рва српска књижарница Јакова Х. Трифковића извукла се једва из забаченог краја и опростила старог дућанчића у Бур чилуку, ла једва, послије 20 година, изишла на ширину, да је свак види и знаде. Сада је та прва ерпска књижарница у Ферадији улици, на најживљем мјесту, преко пута од поште, у великом дућану српске школске зграде, гдје много боље ради и има више муштерије. За сада та српска књижарниц.“ препоручује српскоме свијету свој лисни калелдар Сарајево за 1908. год. Календар је са датугом старим и новим, а испод сваког датума означени су празници и остављен простор за биљешке. Шијена је календару 140 кр. Ко пошаље 1:80 кр. добија га франко. У овој се књижарници могу добити и корице за „Босанску Вилу“ за сваку годину. У позлати стају 2 кр. а без позлате 15 кр. Ову српеку књижарницу препоручујемо најтоплије Србима Босне и Херцеговине. Пјесме Ника Мусића. „Српски Одјек“, американски српски политички лист, што излази у Пуеблу Коло — доноси оглас, у коме каже да је његово уредништво дало у штампу књигу шјесама Ника Мусића. Књига се већ штампа на финој хартији и изнијеће 10 табака. Цијена је књизи 20 центи или 2 круне.

Биће готова до половине децембра. Шоруџбине ваља

слати на адреву Зегујап Еећо, Ратипе апа Робизећпе бо: Р. О. Вох 6. Рцебјо, Сојо, Атемса. · Шта је патриотизам = Из Биограда смо добили

лијепи превод са франпускога књиге П. Бурда: Шта

је патриотизаме Оригинал је наградила француска академија политичких и моралних наука. Ко је превео и издао књигу не стоји, само има да је штампана у штампарији Чеде Отефановића до прометне банке. Цијена динар или круна.

Школска књига. Изишло је пето издање „Орпеке граматике“ за Ш. разред „Њуб Отојановића Издање је књижарнице Велимира Валожића. Цијена дивари 20 пара.

Откупљене слике. Талијански краљ Виктор Емануило откупио је двије слике, које је израдила српска сликарка гђа Бети Вукановић из Биограда. Обје те слике изложиће се у галерији слика краљевске изложбе у Риму.