Bosanska vila

Бр. 28.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 488

Српске народне пјесме у свескама. Милан Обрадовић, бивши учитељ у Босни почео је штампати у _ свескама своју богату збирку ерпеких народних умо. творина. Шочео је прво са пјесмом „Бој Срба с Татарима под царем Лазаром за светковину и старевину српску“. Ова је пјесма била у првим бројевима нашега листа 1887. Чим се растури ова књига, која стаје само 20 потура, екупљач ће штампати читав низ књига за нород и дјецу. праповулуј мо ове јевтине књиге српскоме народу.

Корисне књиге. Српеко пољопривредно друштво у Биограду издаје низ књига за народ, којима хоће да у народу рашири знање о пољопривредним посло: вима. „Девета књига њихова издања носи натпис: „Ломаћа шљива ш њено гајење, сува шљива ш добра сушнаеца. Десета књига носи натпис: Пасуљ, сочиво ч грашак, налаа најславнија варива, израдио Милош П. Лукићевић. Обје ове књиге препоручујемо нашим читаоцима.

Школа и здравље. Др. Влад. А. Шоповић штампао је у књизи своје чланке, који излавише у разним листовима. Натпис је књиге Школа и здравље, јер се у њој говори о рђавим хигијенским приликама у школама и предлози како да се то побољша. Цијене не знамо, јер књигу не добисмо.

Српска историја. Вриједни наш сарадник и по: знати српски историчар Миленко Вукићевић написао је и издао позамашну књигу за школску потребу. Зове се Историја српског народа, књига П., од половине ХУ. вијека ла до берлинског конгреса. Књига је написана лаким и јасним стилом и чистим српским

језиком са ријетким познавањем историјских догађаја.

да то се може препоручити и изван школе свакоме

Србину, коме је драга ислорија свога народа. Пијоне

25 динара или круне.

Награђено дјело. Српека краљевска академија у Биограду наградила је ново дјело Ивана Иванића:: Из црквене историје Срба у Турској у ХУЛЕ. ц Х7Х. вијеку. Дјело је награђено са 1000 динара, из за: дузжбине архимандрита Нићифора Дучића. Садржина је књиге: 1. Шта је претходило дрквеном покрету у Маћедонији. (Рад Грка и Бугара против Срба и и српске цркве у прошлим вијековима). — 2. Почеци црквеног покрета ; унија и протестанство у Маћедонији у Х1ТХ. вијеку, — 8. Црквена борба, тварања бугареског егзархата (1898.—1812. год.). 4. Послије стварања егзархата (1842.—1884. год.). — 5. Школски и црквени покрет Срба у Турској (1884.—1901. год.). — 6. Додатак (статистички подаци о броју домова по вјерекој подјели, цркава, свештеника ит. д. у косовском вилајету — епархијама скопској и рашко-призренској — округа и епархија: драшкој, сереској, струмској, воденској; даље подаци о старим и новим српским школама у Турској, Цијена 2 динара или 2 круне. Књижарима 20 од сто. За веће и мање поруџбине обратити се у Н. Сиду на г. Косту Леру. У Биограду продаје се у дворској књижари Мите Стајића.

Почасни чланови. У Москви постоји друштво за словенске послове, које се зове „Славјанско Опшчество“. Друштво је изабрало за своје почасне чланове српског краља Александра и краљицу Драгу. Шочасне дипломе испраћене су ло нарочитој депутацији, коју је предводио сам пресједник тога друштва А. И. Ч. Спиридоновић.

Одломци из аграрне политике. М. Т. Грковић у Биограду дао је у штампу своје аграрно-политичке

чланке, које је писао по равним листовима. Књига ће изнијети 83 штампаних табака са 830 равних чланака. Дјело се штампа у 1000 примјерака, за то ко хоће да набави књигу, нека се јави раније. Цијена динар или круна.

Албум шара пиротснких ћилима. Мита Кивковић директор гимназије у Пироту, израдио је лриродним биљним бојама албум шлра пиротеких ћилима и по: днио га је ЈБ. В. краљици Драги. Краљица је наредила да се албум оштампа о њеном трошку. У албуму ће бити стручан опис пиротског ћилимарства. Шаре ће бити обиљежене бројевима, и поруџбине ће се моћи чинити уз назначење броја шаре.

Нов проналазак. Никола Радуловић, Србин, чиновник акционарне пиваре у Загребу лронашао је справу за грађење вјештачког кристалног леда. Лед се гради у огромним ваљкастим трубама пет метара висине и два метра ширине. Проналазач је већ добио патент од њемачке државе. (Овакав чист лед добар је за болнице и друге сличне установе. Новине много хвале овај проналазак, а ми се поносимо е га је изумио Србин.

Словенски клуб у Биограду. Још маја мјесеца основало у се Биограду друштво Словенски клуб. Пресједник му је г. Бока Симић, пресједник државног савјета. Члан друштва може бити сваки Србин и Оловенин, кога управа прими. Уписивање је 2 динара, а члански улог 2 дин. мјесечно. Циљ је дру: штва упознавање чланова са свима важнијим питањима Словенства путем јавних предавања. Осим тога друштво оснива књижницу, коју бе попунити најбољим дјелима словенским.

Нова књига. Српска штампарија А Пасарића у Дубровнику издаје редом књиге врлог Србина, каноника дум Иве Стојановића. Јесенас је изашла трећа

свеска : Апесдофе ! галспе ултеке., Цијена је књизи 50 потура, као и првој и другој књизи истог нат. писа, Нека је препоручена ова књига Србима без

разлике вјере. ,

Буквар за српске школе. У Бечу је штампан издањем ћесхреко-краљевске накладе школских књига нов српски буквар, намијењен за српске школе у Далмацији. Приредио га је Стеван Јавор. „Српеки Глас“ доносећи оцјену, вели да је то до сада најбољи српски буквар за српске школе у Далмацији. Тако исто изаћи ће за који дан „Српеки буквар“, за ерпске школе у Босни и Херцеговини, који су израдили Н. Т. Кашиковић и Војислав Борић. Буквар је штампан у штампарији Јована Пуља у Земуну и стаје 00 потура.

Предавања у корист Дечана. Др. Иван ШАајковић, секретар биоградског „СОловенског клуба“, одржао је неколико предавања у краљевини Чешкој, па онда у Бечу. Шредавања су износила садашње стање и прилике Срба у Старој Србији и Маћедонији. Чист приход намијењен је за откушљивање старог српског манастира Дечана. Слава и хвала овоме честитом Србину, који тако брани ову светињу српску.

Споменик ослобођења. Варош Врање у Србији, са околином, хоће да подигне споменик у славу свога ослобођења. Већ су ступили у преговоре за израду споменика са српским вајаром Симом Роксандићем. Споменик ће стати 20.000 динара.

Двије прославе у један мах. Познати педагошки писац и уредник многих српских листова г. Мита Нешковић славио је !. октобра двије славе. Он је тада навршио тридесет и пет година свога књижевног