Bosanska vila
- 1902. БОСАНСКА ВИЛА 1909.
Отр. 485
не може више чекати. Иначе бићемо приморани ивнијети све дужнике у листу, да се види до кога је кривица застајању и кашњењу листа. Шретплатници из Србије, гдје нема скушљача, нека шаљу новац главном повје-
ренику В. Марковићу и Павловићу, трг, УЕ
Биограду. 55 питтље
Васа Дучић. У Биограду је преминуо 21. новембра брат чувеног архимандрита Нићифора Дучића — Васа Дучић. Покојник је наше горе листак, али се давно одселио и постао трговац у Биограду. Сахрањен је сјутра дан ув лијепо саучешће БиограЂана. Иза себе оставио је уцдвијељену супругу и јединца сина Драгутина, правника Ш. године. Покојни Васа проживио је 60 година. Бог да га прости и помилује!
Ђуро Ноповић. У недјељу 24 новембра умрво је на Цетињу главни школски надворник за сву Црну Гору — Ђуро Поповић. Шокојник је свршио науке у Русији. Кад се вратио у отаџбину, служио је најприје као учитељ, па као школски надзорник пуних четрдесет година. Он је био један од оснивача цетињеске читаонице. Међу учитељима уживао је осабито повјерење и љубав са своје скромности и примјерна рада. За вријеме његово настава је пошла бољим, напреднијим путем, а поред тога израђене су маоге школске књиге, на којима је доста труда видио и сам покојни Поповић, Спровод му је био у понедјељак 25. новембра. Све Шетиње слегло се да испрати тога доброга човјека, а бијаше учитеља и са стране. Бајички учитељ И. Бољовић говорио је пред женском основном школом, у влашкој цркви проФесор Лазар Шеровић, а на гробљу Андрија Јовићевић, управитељ ријечке основне школе. Мир пепелу покојнога Ђура! Бог да га прости и помилује!
Милош Илић, Нашега одличнога пријатеља и дугогодишњега скупљача „Босанске Виле“ Владимира Д. Илића, адвоката у Шапцу задесила је голема туга. Његова прва радост, његова једина нада и узданица, његов јединац Милош, преминуо је почетком децембра. Дјетету бијаше тек трећа година, па и поред особите родитељске његе, подлеже несрећном шарлаху. Бог нека утјеши ожалошћене родитеље и дарује им накнаду ва изгубљено јединче, а малог анђелка Бог да прости и помилује!
Илија Иванишевић. У Мостару је заспао вјечитим сном 10. децембра честити и вриједни старац, можда најстарији правовославни Србин у том српскоме мјесту, стари и уважени трговац мостарски Илија Иванишевић у 104. години срећнога живота свога. Покојник је био некада на гласу трговац, као што и сада свједочи његсва чувена Фирма, коју воде три његова сина, три сокола сива, од којих је најстарији Ристо пресједник српског пјевачког друштва „Гусле“. У опште синови покојнога Илије Иванишевића, као добри и ваљани Срби уживају лијеп глас, како у своме мјесту рођења, гдје су чешће бирани и у пјевачко друштво и у српску општину, тако и свуда у овим ерпским вемљама, а то је највећи понос и дика старога Илије Иванишевића е је умио одњеговати тако врсне замјенике а својој Фирми и своме народу, кога је од срда љубио. Бог да га прости и помилује!
НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.
Свети Сава, архијепископ српски и просвјетитељ, Читанка за српски народ. Написао протопреввитер Јован Вучковић. Књиге ва народ, издаје „Матица Српска“ из вадужбине Петра Коњевића, Свеска 102. У Новом Саду, ивдање „Матице Српске“ 1902.
Катихизис или наука нравославне цркве. За српске привославне ученике основних школа. Џаставио др. Георгије Летић. У Срем. Карловцима 1902. Цијена 80 потура.
Српска митрополија карловачка око половине ХУШ. века. По архивским списима. Приредио протојереј Димитрије Руварац. Издање Његове (Светости српског патријарха Георгија Бранковића. Карловци, Српека манастирска штамиарија 1902. Књига има 22 табака велике осмине, Цијена 2 круне. 3
Српска музичка библиотека Бр. 8, У њој су комповицнје: Дјевојчин и славујев сватовац (мјешовити збор) од Ј. Иванишеваћа; Ловачка пјесма, од И. Бајића; народна игра; Додирни руком жице, од Ф. Гала; Мајска цшјесма (дјечија). од (0. Лудајића и Страшљивац (дјечија), од Б. Купанског. Ове потоње двије пјесме награђене су од друштва „Гусле“ у Кикинди, Ова Музичка библиотека излази мјесечно и стаје са
Сарајевка, српска
=
„Српским музичким листом 8 круна годишње. Претплата се шаље уреднику Исидору Бајићу у Нови бад. ·
Канонћ МОДЕНЕ но акарнетљ прнат Ен Богородице. На дар православним далматинским Српкињама епископ Никодим Милош. Штампа и ивдање Шахера н Кисића у Мостару. Цијена2
Исус Христос и његова наука пред судом савремених пилата. Духовна бесједа архимапдрита Весића, Поред бесједе о суђењу и страдању Христовом имају још два слова тога архимандрита. Шијена је књизи само по мијењен је ва зидање храма св, Саве на Врачару. Добива се код
динара, а чист приход на-
„писца у Баограду.
Свечани помен великоме добротвору трговачке прос= вете покојном Николи Радојковићу, трговцу Београдском 13. новембра 1902. Београд, издање српске краљевске трговачке академије. Штампарија „Милош Велики“ Бојовића и Мићића 1902.
Конференција у „Матици Српској“ о књигама ва народ 11, септембра 1902. Српска манастпрска штампарија у Ср. Карловцима. Шрештамшано из „Бранкова Кола“, Цијена 2
Посланица о дипломатском путу у Србију поводом женидбе краља Милутина са бСимонином 1298. Шаписао Тодор Метохита. (6 грчког превео М. Апостоловић, У Новом Саду, штампарија српске књижаре браће М. Поповић 1902. 80, стр. 84.
Календар Мале Библиотеке за просту годину 1903. Година 1. на 160, стр. 80. У Мостару, издавачка књижарница Пахера и Кисића. Цијена 30 потура за Босну и Херцеговину (вбог таксених них марака) а за сав други свијет 20 потура. Шретплатници библиотеке добију га бесплатно, -
Страдија [., од Радоја М. Донановића, Београд нова електрична штампарија Џетра Јоцковића 1902, 80, стр. 111. Прештампано ив „Српског Књижевног Гласника“. Цијена динар или круна.
ЈАВНА ЗАХВАТНОСТ.
Сматрамо за дужност најтоплије вахвалити свима сроднидима, пријатељима и знанцима, како ив мјеста тако и са стране, који нам изјавише саучешће за нигда непрежаљеним, драгим братом Ником, било усмено, брвојавно или писмено — и тако подијелише с нама горку тугу, ублажујући нам тиме ожалошћена срца. Особито захваљујемо господи свештеницима попу Отеви Тривковићу, попу Љуби Николићу, попу Ристи Кретићу из Паварића, попу Данилу Адамовићу из Травника, и попу Кости Блажујевићу, који и ив даљине похиташе на спровод и својим га чинодјејством увеличаше. Нарочито смо обвевани захвалити оцу Стеви Тривковићу, који је покојника најчешће походио и својим присуством и разговором ублажавао му тешки бол, Тако исто срдачна хвала многобројноме грађанству бев разлике вјере, који при спроводу учествоваше и нашем неваборављеном брату одадоше потоњу почаст. Врло смо захвални господи говорницима попу Љуби Николићу и Николи Кашиковићу, који својим дирљивим говорима оцрташе врлине покојникове,
братска хвала !
Сарајево, 15/8. 1902.)
Још један пут свима срдачна и
Ожалошћени: Синови М. Бесаровића.
1) Због многих ствари вакашњено, Ур.