Bosanska vila
Стр. 244
1908. БобАНСНа“ Нила 1906
а =
провалу, или како га душмани секу-и а пробадају, или како га гони гомила паса. По тим сновима старица је "испредала себи о о своме сину и шта је с ЊИМ.
(плакала је и ожалила свога сина неколико пута после таких страшних снова. Али је ипак мека нада, подржавала, док извесност и ту не учини крај.
Дошао човек и донео јој позив из команде: сутра у 10 сати _ пре подне да дође ради неког саоп-
5 штења. Старица паде на постељу, кад оде "човек и“ Главу можеш сваког часа ПИР ПЕРИка
тешко заплака: »Ах, мој сине, куку мајци твојој.. Никад је до сад нису звали. Шта јој они друго могу. саопштити, него оно, што је она у сну видела. Пре неки дан је ли сањала да јој да виче мајку у помоћ. Кад се старица тргла из сна, _сказаљка на сату била је стала. Немирна старица сасвим се помете поеледњега дана: не може зору да дочека, не може дан да испрати. Ванесе се у по посла ш блене по читав сат испред себе. Окреће се шо неколико пута по кући,
док. се лрисети шта је хтела радити. Седне крај оро=_
зора, па се замшели гледајући у даљину. Ноге и руке утрнуле, али она не опажа. Тек кад што изнелада |
лупи, она се тргне и освести мало. Тако је п ноћ
дочекала. Претурајући се по постељи, очи не "сводећи, вору
је дочекала, а једна једина мисао Б се у главу: »Убили су ми мога јединога“ сина... =
__Моја мати, Бог да је прости, лепо је. умела утешиити тога јутра: _
— Ва Бога, тетка. Божана, да је погинуо, зашто "би те звали 2... Можда је рањено Па, ако је. То је теби дика и свима нама. Божанин Лазар _— јунак! Сви ће да га хвале и почитују. Сва Бе те казала у руку | љубити. Па боље да ти је син јунак, него аи |
5 = =
Тако утешена крену се тетка Божапа из наше
-куће у команду. Тамо сила парода са свију страна, · из целе Колубаре и Подгорине, управо пола Ваљева.
Мека се на ред. Старица. се угурала у гомилу и као у грозници. дрхће од помисли п страха, да ће је ускоро
_ звати. Хтела би нешто да запита једног прађатшта.
_ поред себе, али пемаде куражи. Таман да то уради,
– _а она се сети свога Лазара и спноћње страшне слике: вип јој лежи па пољани, а около њега јато гаврапона гачу и слећу на њ, | 5
Тамо лармају. Старица би им рекла да. пе вичу; али ов опет сети сина свога и мисао је одведе далеко. Неки вичу: = _ ;
= Шта је тог Што не зову јела путр
— Вашто смо ве искупили ОРЛ, један висок сељак. 0 0
Тек кад из једне канцеларије пвиђе пекакав
_улизан п углађен поднаредник са пером ива ува, људи |
- се ститаше. | П __- =
Лазара змија ујела и.
Ђ људи Б ВИМа. _
По редом. дабринута сва лица. Ушао неки _ отрах и дрхат у све, и кога. провову као да га нешто у срцу штрецпе. А. поднаредник прозива: РОШ Ковановић — писмо, Милица Савковић — писмо од сипа. Јован ешић, магазалија, гута, шта му пише момак. (Он га је послао као коморпију у замену; дао је кола и два коња. И као да се сам ва бојишта. вратио говори забринутој околини: _
= Брига је то, брате мој... рат! Страшна ствар. а је живот у рату... Трице! _ - _ Један сељак чита на глас писмо од свога сина; вриче, везује речи и реченице ш радује се као дете.
Још ни један није изишао забринут и тужан из. канцеларије. Али се старица чуди, да за њу нема ништа, а звали је. –
= Андрија Динић! = закрешта поднаредтиков глав. — Божи. дар Симић!
Старици задрхта срце, кад чу да другога зову.
По дође и на њу ред. | по
вамре, па се радара,
Старица дрхће ко пшибљика па ветру.
» Ако, нешто, Боже, мој ЈЛазар..« у
а мисао се изгуби“. _ Кад“ поменуше њено име, Божана се прогура.
кроз разређену и мирну гомилу, чисто бојећи се 278 кога не такне. - - | =
= Твој син.. Тазар По с =
Старица (6 у глави и пред очима пето. ваму=
_ тилог прло се стегло. Страх се помешао са опао _а суза се котрља низ образе..
— "Твој син Лазар -. _ На један се пут старица пови, саплећући се у "напред и главом удари о ивицу стола. _ Моднаредник и поручтк | присномитто. __ Боде! _ Подпаредник дотрча, са. пиментом 1 воде. Полштше _ старицу. Мспуни "се соба људима. Подигоше је ставише. па један војнички кревет. а
_ Кад је дошла себи, моја је мајка била поред
ње. Она нам. је причала, како се старица опорављала и долазила себи. Лагано. се кравила као велика ле-
дена санта. И само је тапутала: = Погинуо Ј је мој Лазађ. ~ Ако! Бог да га а прости! -
Није ми жао!.. Ако Са. ниси бло кукавица. Бог _да те прости. _ "Сви смо је у махали ; некрено жалили по скла-
али се кад тетка Бол; аана нашђе. __ Јадншца _— рекао "је мој отад,
боље би "било, кад би је Бог примио... |
Пеко. јој дао те је тетка Ложана имала. па себи _дрну хаљипу и шамију. Пред вече седне па 1. пред кућицом и гледа у даљину. ПА
_Ако когод папђе иокрај ње, па је поздрави, старица ба отпоздрави _____
и