Bosanska vila

__ зијем велику повученост. пријатеља. Тада сам се _ сјетио; како је прије двије године, када. наставник. 56 бијаше у разреду, "сусјед Ракушкинов истргао : му пзо

_ са књига. бијаше шознал _________

Стр. 946 |

1904. БОСАНСКА ВИЛА 100

Бр. 18. “ 1.

втрану и још се тише прокраде даље, леже у постељу. | "То ме је интересовало. У

—- Куда си шшао ноћас. Оа одједном сав плану и моуцајући. одговори: — Ноћас #.... Никуда нијесам лао 2 Јес. Питао сам да пијем воде.. Ужасна ме жеђа морила! _ Хтједох му отејечно казати да лаже, да се вода

“ме пије“ три сахата, но када погледах на његово. збу=

њено лице, на његове велике плаве очи, Ноје уввијерено гледаху у страну, бјеше ми га жао, — и више га ни о чему не питах.

Послије неколико дана. устао вам у четири часа изјутра, да бих се припремио за испит. Погледах Ракушкинов кревет бијаше празан. Уђох у салу. Баш

на самом њеном крају при трептавој свјетлости по“

горјеле свијеће, угледах познату слику, свога друга. Приђох ближе... Ракушкин спаваше наслоњен над столом. Пред њим лежаше. велика, дебела. свеска, а "поред њега упуство астрономије са предговором писца __Јасно је било, да се није занимао астрономијом, Погледах на свеску: вани стихови. Преврнух страницу, другу, трећу, свуда

стихови те стихови, 17 ријетко ве налазила.

проза... | -

та страну стихова, која. се ; још није: > добро овушила, памтим ова два стиха, који бљештаху од скорашњега. мастила. Написани су у част Џетра Великог. То се

уреза у моје. памћење и никада. и ничим не можеш. _ га избити отуда.

0, Петре, Петре, ти велики геније,

И Ми смо о теби добро мислили! Мепод ова два стиха, као пи испод свих стихова.

_ увијек је био крупан потпис Ивана. Ракуптктва, |

(Све сам разумио. И тајанствене. ноћне

руку листић 5 п, не о ва. НИ гласно

то | спу видјех своју Токат 1 Тр 5 (| кобом. |

па крају крајева. Гликерија звала, у пјесника овако: Пдема пдем!.. Сакримо се под кипарисви | _ хлад,

Џ там предајмо се. љубави п власти!

Општи смијех двадесет п три младића поздрави · _ове стихове. Сви се немилостиво смијаху, ни најмање“ не водећи бригу о томе, пшта се за то вријеме до

гађало са Јадени Ракушкином. Погледах. на њега. Он

свуче св и

јутру приђем Ракуш= _ кину и изненада га упитах: П

Позаку његових очију грунуше сузе. Шокри лице рукама и

- божујр цио се равред извини и

"на отвореној страни бијаху наши

брзо скочи,

рук упита: ну каквих стихова! Страшних! И сада добро |

- говори. им

__ сам се Ивану Ракушкину. Он. | своје стихове, говорио 0 својим замишљеним поемама | _п питао, како да их преда неком уредештштву,.

бијаше баијед као крпа, Његове чудновато плаве очи с некаквом мошбом гледаху преда се. Усне дрх= Он као да се сав најежио. На један пут из

јурну ша разреда праћен грохотним смијехом. — Господо! Један сурови, искрени друг, кога су

сви звали „маљемаљичаром;“ који је презирао лите-

ратуру и називао женом и литератором свакога, који је био плашшњив, слаба карактера ишли није разуми-

1 поезију аналштике. Господо! 1 је подло! Зашто

смо увриједили Раку шина 9.

Његове оштре. ријечи, његова часна, пекрена, природа утицала је на разред. (Сви заћуташе и 0длучише, да се оправдају Ракушкину. За њим послаше два изавланика п, када Ракушкин дође, црвен као г ствар је била свршена.

Од тада нико никада није видио, да Ракушкин пише стихове п сви заборавише на његове стихове.

"Он је постао још повученији, увијек је пажљиво за-

тварао кључем своју канцеларију у сали и често. се одвајао од другова, вједајући гдје било. | страну за. каквим романом или повмом. -

Изгледало је да он ноћу пише стихове, тајно одсвију, бирајући такво вријеме, када нико. не ради.

Хтједох. да идем, кад се Ракушкин на један пут

пробуди, погледа на ме сањивим погледом, за тим погледа на свеску њ, прва виши моју

= Је си ли читао 2 = - Читао сам. =

— Немој им ништа причати. молим те. Не — рече он готово кров плач Ја обећа да нећу ништа говорити.

— И ти сам пишеш стихове = настави Он

И се — и равумјећеш, да је глупо смијати | се томе. Ја ћу ти истину рећи... Сјећаш ли се, давно _је то било, кад си се ти ноћу накашљао, па сонда си _ ме пајутра | питао куда сам ишао 2... Итао сам свуда. и сваке. ноби свуда идем... и ме није Ји видио 7.

Ја сам“ много наптсао.. 16. Ето, колико сам. навтсао! = "проговори он главом прикршвене славе.

Онда ми показа осим дебеле свеске, која ле- |

жалне на столу, још двије | такве дебеле свеске. ~ Јесу ли то све стихови У _-_ (0, неј. Има ту и прича. "Чак. пма · један роман, оћен пи да ти та прочитам 2. Само не овдје.

_ Оваје нас могу видјети Дођи, згодно. приликом, | ЕЦ мојој муви

"Обебах, да ћу дођи. Од тога доба приближио

тако да се не зна име писца. Цијеле једне. недјеље слушао сам роман вага Раушшиства. Роман је био страшан Ни помена од.

дара, ни Једно а истинске. основе, ни Фата ни Злра“

п је често декламовао

али _

ВИ