Bosanska vila

Ото. 28

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

| Бравам

| Паје ни једе | - ___»>Е, онда и једно и друго '« »Не, него обична блуза«. ТЕ »Но, па је ли готова 2« - | »Није«. | „Чиви ми се, да се нешто догодило 2 4 »Скројила сам обадва рукава на једну рукус. Ђек прште у грохотан смијех, | »Вар таког« рече Цеђи и напрби нос. „Немој се прћити, јер ћу се још више ли Баш је смијешно, па још кад се тако мргодиш. Гдје

_Равмштшљајући о томе, на један пут зачу лаке кораке. Пјевојка, | о којој је мислила, за час се створи

_ пред њом.

__ мало воуњ ено:

ти је била памето На мјесецу, је лиг Чим би спо-.

менула, да ћеш сама кројити блуву, одмах сам по= мислио, да ћеш урадити ма шта натрашке! Нијесам ти хтио ништа рећи, јер си изгледала тако овбиљна«.

_ „Немаш право. Ти увијек мислиш, да сам ја. само за сањарије и илузије само за то, што си ти случајно мало паметнији«.

Пеђи устаде и удаљи се брзим корацима, | „Ши! Пхи!< викаше Ђек за њом. |

П- је још лежао им гледао за њом. Мјесто смијеха у ње_ говим очима појави се израв непскаване жудње. Он _је воли већ одавно; још од најранијег дјетињетва. Више година састају бе љети код његове тетке, а никако да се приближи циљу својих нада! Шта више, чинило му се, да се она сваке године све више оту-

“ ђује. Пеђи је била у добу. сањарија. п фантазија. и

_ није је лако било ни на шта привољети, а још мање

присилити. Бек је лежећи гледао за њом како лако,

_ каоб кошута, прескаче са стијене. на“ "стијену, Дон ве

не спусти на морски жал. Бије хтио ићи за њом „ јер» -

____ и ако је изгледао дјетињаст Је добро п – жење! "Она је веби увртила у главу, да је њезин драги

Није, сиромах, ни сањао, да он. може замијенити тога |

_ да. јој се остваре таки снови. __ — “ Међу тим Пеђи је дошла до једног брежуљка, | са кога је могла гледат алазак вунца, чији бу_ зраци. – просијавали преко. романтичног острва Рона. Њој је _ то острво било »вилинска. земља, « куда ходају вите-

– _ бављају. лијепе госпођице.

Н Данас није хтјела ићи даље. Много. је заннте_ _ресовала. нека млада госпођица, која се настанила у рибарском пристаништу. Имала Је стађу и глуву

њевином. младом гавдарицом.

"од каквог мушког страшила, или је можда. отјерала њезина тврдоглава "родбина, "Знала. 1 само то: да Је 1 млада пр = Трн о |

__ сад дођем. Обично з да не долазите послије ужине..

_ Она се није освртала, него је ишла даље. Ђек

_ преобучена принцеза, која се хајела удати за. ко није од краљевске _Мену д

· био је паметан, па Ју авао. Треба. јој избити из главе уобра- |

неки »чудан принц« коме би она била све и сва | чуде рЕ Ни - Па – - принца, те да Пеђи није морала л тади по ови ету, | |

Ен - ) а | пе " (а мо се пп како ту _ старом, уво женом. – главу. - -

__зови краља. Артура, дијеле ПР и из невоље па –

_ слушкињу, 6 којом. 6 није ћ могло говорити, као ни б.

_____ Пеђи није знала: да ли. је та дјевојка. | побјегле.

25

= РОВУ,

Г њезиној. руци. о _____

Обадвије се 107 187 У том првак Б05)

„Иавините! Нијевам лјела да сте. овдје“. Пеђи се умиљато осмјехну, а то је Ја само ако је хтјела. |

УАх, изволште "само! Хоћете ли сјести 2« "рече

Пеђш градећи јој мјесто до себе.

Она се скањиваше, |

__ „Јесте ли били прије овдјег« рече. Пеђи | само. да је задржи, а у себи мишљаше, да није никад видјела љепшег и жалоснијег лица.

»Ни сама не знам, како сам се преварила, да. нам кад сте ви ту.

Опавила сам То је тако красно_ мјесто! Ја га врло волим! |

„Ви имате исто толико права као и ја, Красан_ то 8 „ак! Како дивно изгледа. 7 ОлаваЊ пл тег

је а и окрену своје. загонетне

очи пут острва, које се купало у сунчевој свјетлости. _ Пеђи је разгледаше стидљиво, мислећи: да није каква

неког, срви, па је послали у Порт а га заборави Имала. је мале, њежне руке ш ноге и врло делпкатне црте, што је, по П Ђину мишт= вавдашња својина. плавуша. =

» Јесте ли прије били у Порт Мену 2 – = Прије. четири године провезла. сам се. овуда | [и опет ме жеља. повукла овамо“ | »Хобете. пи дуго остативе — _____ - Н М ни сама одговори хладније. - _ = ">Најпос: ије | бп вам досадило«. "Ово, 16 море, отијење пи овако. романтично |

То јој никако није пшло у

„Волите ли читати 5 а · упита Пеђа видећи х _

_»Да, врпо радос __

_ ли то пјесме Р- ________ - 6 ли питати, од кога су ј

____- Од Роберта | Бовина«

УАК, ја та. никад не могу. разумјети «

- а се. осмјехну. _

_ Пеђи устаде некако преко воље.

> Морам ићи: вријеме је ручку. _ Надам се да

Немо се опет видјети. Дођите овдје, кад год вам је

воља! РЦ Нелсон било ош 6 По 14 је по-