Bosanska vila
Ото. 28
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
| Бравам
| Паје ни једе | - ___»>Е, онда и једно и друго '« »Не, него обична блуза«. ТЕ »Но, па је ли готова 2« - | »Није«. | „Чиви ми се, да се нешто догодило 2 4 »Скројила сам обадва рукава на једну рукус. Ђек прште у грохотан смијех, | »Вар таког« рече Цеђи и напрби нос. „Немој се прћити, јер ћу се још више ли Баш је смијешно, па још кад се тако мргодиш. Гдје
_Равмштшљајући о томе, на један пут зачу лаке кораке. Пјевојка, | о којој је мислила, за час се створи
_ пред њом.
__ мало воуњ ено:
ти је била памето На мјесецу, је лиг Чим би спо-.
менула, да ћеш сама кројити блуву, одмах сам по= мислио, да ћеш урадити ма шта натрашке! Нијесам ти хтио ништа рећи, јер си изгледала тако овбиљна«.
_ „Немаш право. Ти увијек мислиш, да сам ја. само за сањарије и илузије само за то, што си ти случајно мало паметнији«.
Пеђи устаде и удаљи се брзим корацима, | „Ши! Пхи!< викаше Ђек за њом. |
П- је још лежао им гледао за њом. Мјесто смијеха у ње_ говим очима појави се израв непскаване жудње. Он _је воли већ одавно; још од најранијег дјетињетва. Више година састају бе љети код његове тетке, а никако да се приближи циљу својих нада! Шта више, чинило му се, да се она сваке године све више оту-
“ ђује. Пеђи је била у добу. сањарија. п фантазија. и
_ није је лако било ни на шта привољети, а још мање
присилити. Бек је лежећи гледао за њом како лако,
_ каоб кошута, прескаче са стијене. на“ "стијену, Дон ве
не спусти на морски жал. Бије хтио ићи за њом „ јер» -
____ и ако је изгледао дјетињаст Је добро п – жење! "Она је веби увртила у главу, да је њезин драги
Није, сиромах, ни сањао, да он. може замијенити тога |
_ да. јој се остваре таки снови. __ — “ Међу тим Пеђи је дошла до једног брежуљка, | са кога је могла гледат алазак вунца, чији бу_ зраци. – просијавали преко. романтичног острва Рона. Њој је _ то острво било »вилинска. земља, « куда ходају вите-
– _ бављају. лијепе госпођице.
Н Данас није хтјела ићи даље. Много. је заннте_ _ресовала. нека млада госпођица, која се настанила у рибарском пристаништу. Имала Је стађу и глуву
њевином. младом гавдарицом.
"од каквог мушког страшила, или је можда. отјерала њезина тврдоглава "родбина, "Знала. 1 само то: да Је 1 млада пр = Трн о |
__ сад дођем. Обично з да не долазите послије ужине..
_ Она се није освртала, него је ишла даље. Ђек
_ преобучена принцеза, која се хајела удати за. ко није од краљевске _Мену д
· био је паметан, па Ју авао. Треба. јој избити из главе уобра- |
неки »чудан принц« коме би она била све и сва | чуде рЕ Ни - Па – - принца, те да Пеђи није морала л тади по ови ету, | |
Ен - ) а | пе " (а мо се пп како ту _ старом, уво женом. – главу. - -
__зови краља. Артура, дијеле ПР и из невоље па –
_ слушкињу, 6 којом. 6 није ћ могло говорити, као ни б.
_____ Пеђи није знала: да ли. је та дјевојка. | побјегле.
25
= РОВУ,
Г њезиној. руци. о _____
Обадвије се 107 187 У том првак Б05)
„Иавините! Нијевам лјела да сте. овдје“. Пеђи се умиљато осмјехну, а то је Ја само ако је хтјела. |
УАх, изволште "само! Хоћете ли сјести 2« "рече
Пеђш градећи јој мјесто до себе.
Она се скањиваше, |
__ „Јесте ли били прије овдјег« рече. Пеђи | само. да је задржи, а у себи мишљаше, да није никад видјела љепшег и жалоснијег лица.
»Ни сама не знам, како сам се преварила, да. нам кад сте ви ту.
Опавила сам То је тако красно_ мјесто! Ја га врло волим! |
„Ви имате исто толико права као и ја, Красан_ то 8 „ак! Како дивно изгледа. 7 ОлаваЊ пл тег
је а и окрену своје. загонетне
очи пут острва, које се купало у сунчевој свјетлости. _ Пеђи је разгледаше стидљиво, мислећи: да није каква
неког, срви, па је послали у Порт а га заборави Имала. је мале, њежне руке ш ноге и врло делпкатне црте, што је, по П Ђину мишт= вавдашња својина. плавуша. =
» Јесте ли прије били у Порт Мену 2 – = Прије. четири године провезла. сам се. овуда | [и опет ме жеља. повукла овамо“ | »Хобете. пи дуго остативе — _____ - Н М ни сама одговори хладније. - _ = ">Најпос: ије | бп вам досадило«. "Ово, 16 море, отијење пи овако. романтично |
То јој никако није пшло у
„Волите ли читати 5 а · упита Пеђа видећи х _
_»Да, врпо радос __
_ ли то пјесме Р- ________ - 6 ли питати, од кога су ј
____- Од Роберта | Бовина«
УАК, ја та. никад не могу. разумјети «
- а се. осмјехну. _
_ Пеђи устаде некако преко воље.
> Морам ићи: вријеме је ручку. _ Надам се да
Немо се опет видјети. Дођите овдје, кад год вам је
воља! РЦ Нелсон било ош 6 По 14 је по-