Bosanska vila
Стр. 250. ·
190% БОСАНСКА ВИЛА. 1904
| Бр. 18. и 14.
Младост.
= Од Рајнхолда Ортмана. — - - а -
" ијаху остали готово пошшведњи на неравној и готово открављеној, леденој површини... Само се виђаху два три љубавна паршћа, пр“ како смјело јуре по: слабо освијетљеном · простору, промичући као вјенке. Сви прави клизачи већ су се одавно удаљили; јер топли :е прољетни повјетарац, који још од ранога јутра. птркаше, брзо свршаваше са свима зимским. радостима. Оставши готово усамљени у већ мрачном парку, изгледало је, да им је више стало _до тога, но до клизања. Лијепи младић бјеше десном руком обавио витки стас своје дражесне пратилице, и ако јој не бијаше нужна толика. потпора, јер
је потпуно сигурно стајала на својим плаваљкама, о раме свога ка-
РГ за чешће плаву главицу
ваљера...
Ран гови им не бијаше много жив, више је | вођен очима но устима. Што се више спушташе ноћ,
_то све меланхоличније биваше расположење младога пара, п кад са оближње касарне одјекну вечерњи знак, рече дјевојка. дубоко уздахнувши: »Доцкан је;
не смијем се дуже задржавати, дједа. бе бе 570 _ нути због мене«.
_»Још само пет минута, драга Илаој та зар се "нећемо данас растати за дуже вријеме Видиш како
нам то гадно прољеће одузе. и · пошљедњу наду, пре
паарауви лед у воду р«
» Јест, Хајнцу! Ко зна да ли ћемо у опште на. _овом свијету још једном. говорити на бамо 9. Дједа ми је и јуче говорио, да у мају идем тетки Бети у
__ Баден, и ако ти дотле не пође за. _ ровови то морамо | изгубити сваку падује а
__ >» Боже сачупај, то пзгнанство ј нездрав, | вити Баден не смије бити ни “по коју. цијену. – _ да поново повратим“
_ професора послије толиких узалудних покушаја, про= "ето ми је "непојмљиво 7... Равлог, због чега ме је од=
вајкаше се неутјешни | _______ ______ леду књижицу, која Јој бјеше испала из муфа.- На.
– ј - Књижици_ изблиједјелим "словима писаше: - Ах зашто. та мораде. онда у новинама. оно-
__пико напасти; јер. је он пначе тако великоду ан и шлемелште Он ти не може никад опростити, што Поп ресе
био, не може. се. оправдати, < _ Хајнц, - - —
онако. "оштро нападао његов књижевни раде о умијата плавојка. И __________ -
___ Боже 1 мој, ја сам радно | по своме најдубљем _ убјеђењу и не вањајући прије. двије године, да у _ Сити професор на овдашњем увишвераитету и колега –
| проф. Хариуса, као год што: нијесам могао. У на=
пријед знати, да је он дједа и тутор тако миле унуке. То је био најпакоснији случај у свијетује. Бе) КАЈнЊ -
трен бе У правдају и Илаи.
5 кад бих тако штогод учинио;
уком да га одоб-
-__-- — _ да продуже разговор. ! магло- 46 01 БАРА
Како.
изгубљену. наклоност старога | · уврдно
_ 156 професоре; _ било би страшно, да сам к
_ »Да ли можеш јавно порећи, што си написао о дјединим књижевним радовима 2« упшта та веома
радознала Илаа.
» Каква: мисао, моја. пао та. ја бих пропао та и сам твој дједа“ морао би ме =резирати за ту бевкарактерност!« ОД= говори јој Хајнц. Даље је увјеравао, нако. сав његов књижевни рад. стоји у ореци са радом њезинога дједа. Ба __»Он не може своју унуку — сироче (то су његове ријечи) повјершти таком човјеку, који је дао доказа о непоштовању старих и часних установа«, да то што сам био против разних старих уко-
рпјењених заблуда, г. професор мисли, да мени ништа
пије свето и ненадмашно, дајући ми доста јасно на внање, како мисли, да п у приватном животу не бих
_ узимао у обаир морал и обичаје! Таку предрасуду "тешко је разбити,
јер: је то предрасуда конзервативне старости, према. идејама. бујне. младости, ш кад се
узме У обзир, ејем тога, још и прилична доза личне
антипатије, онда би било право чудо и помислити на неки успјех «< увјераваше је Хајнц. "»Како је то страшно, Хајнцу, кад немаш наде,
да ћеш придобити дједу за нашу ствар! 2 Шта ли бе, _Боже, од нас бити 2« тужно упита Шлва. | Е
"»Срећан тај, то је: извјесно, јер је то мудро
уређење, да младост. на пошљетку добија за право,
а особито кад су у питању. разумни прохтјеви, као
· што су наши е одлучно јој одговори > Хајнц.
За вријеме тог вежног разговора дођоше до дрвене кућице, гдје се скидају ципеле и намјештају плазаљке, и ту Илва нерасположено сједе на клупу Присуство неколицине а стрјечавало их је и већ неки услужно притрчаше да јој помогну скинути плаваљке, коју. би јој услугу и сам ванредни. професор т. Хајнц Сајдлиц веома учинио. Поглед
задовољити тиме, то јој диже. са земље једну неу=
» Слободне трвсме, свима. пријатељима петие, ~
- сајевао и посветио Дителм | рајмунд«.
и. руку: »0, дајте миш пјесме из младости. у овдје изгубила«,
»Штавс. _повиче професор у највећем чуђењу,
Госпођица Ила брзо пр то су дједт
пјесме, чији писац није нико други, но Готхилд Ха-
То звони готово невјероватноје » Али. је ипак истина; отворите само прву По па ћете се увјершти,« одговори Илза. _ Ба
Хајнц (ајдлиц послуша је п стаде читати на насловном И скоро Меблије та рукопис:
риуб...
мрких дјевојачких. очију _ _ задржа га од те намјере. п мораде своју ус жност