Bosanska vila

Стр. 250. ·

190% БОСАНСКА ВИЛА. 1904

| Бр. 18. и 14.

Младост.

= Од Рајнхолда Ортмана. — - - а -

" ијаху остали готово пошшведњи на неравној и готово открављеној, леденој површини... Само се виђаху два три љубавна паршћа, пр“ како смјело јуре по: слабо освијетљеном · простору, промичући као вјенке. Сви прави клизачи већ су се одавно удаљили; јер топли :е прољетни повјетарац, који још од ранога јутра. птркаше, брзо свршаваше са свима зимским. радостима. Оставши готово усамљени у већ мрачном парку, изгледало је, да им је више стало _до тога, но до клизања. Лијепи младић бјеше десном руком обавио витки стас своје дражесне пратилице, и ако јој не бијаше нужна толика. потпора, јер

је потпуно сигурно стајала на својим плаваљкама, о раме свога ка-

РГ за чешће плаву главицу

ваљера...

Ран гови им не бијаше много жив, више је | вођен очима но устима. Што се више спушташе ноћ,

_то све меланхоличније биваше расположење младога пара, п кад са оближње касарне одјекну вечерњи знак, рече дјевојка. дубоко уздахнувши: »Доцкан је;

не смијем се дуже задржавати, дједа. бе бе 570 _ нути због мене«.

_»Још само пет минута, драга Илаој та зар се "нећемо данас растати за дуже вријеме Видиш како

нам то гадно прољеће одузе. и · пошљедњу наду, пре

паарауви лед у воду р«

» Јест, Хајнцу! Ко зна да ли ћемо у опште на. _овом свијету још једном. говорити на бамо 9. Дједа ми је и јуче говорио, да у мају идем тетки Бети у

__ Баден, и ако ти дотле не пође за. _ ровови то морамо | изгубити сваку падује а

__ >» Боже сачупај, то пзгнанство ј нездрав, | вити Баден не смије бити ни “по коју. цијену. – _ да поново повратим“

_ професора послије толиких узалудних покушаја, про= "ето ми је "непојмљиво 7... Равлог, због чега ме је од=

вајкаше се неутјешни | _______ ______ леду књижицу, која Јој бјеше испала из муфа.- На.

– ј - Књижици_ изблиједјелим "словима писаше: - Ах зашто. та мораде. онда у новинама. оно-

__пико напасти; јер. је он пначе тако великоду ан и шлемелште Он ти не може никад опростити, што Поп ресе

био, не може. се. оправдати, < _ Хајнц, - - —

онако. "оштро нападао његов књижевни раде о умијата плавојка. И __________ -

___ Боже 1 мој, ја сам радно | по своме најдубљем _ убјеђењу и не вањајући прије. двије године, да у _ Сити професор на овдашњем увишвераитету и колега –

| проф. Хариуса, као год што: нијесам могао. У на=

пријед знати, да је он дједа и тутор тако миле унуке. То је био најпакоснији случај у свијетује. Бе) КАЈнЊ -

трен бе У правдају и Илаи.

5 кад бих тако штогод учинио;

уком да га одоб-

-__-- — _ да продуже разговор. ! магло- 46 01 БАРА

Како.

изгубљену. наклоност старога | · уврдно

_ 156 професоре; _ било би страшно, да сам к

_ »Да ли можеш јавно порећи, што си написао о дјединим књижевним радовима 2« упшта та веома

радознала Илаа.

» Каква: мисао, моја. пао та. ја бих пропао та и сам твој дједа“ морао би ме =резирати за ту бевкарактерност!« ОД= говори јој Хајнц. Даље је увјеравао, нако. сав његов књижевни рад. стоји у ореци са радом њезинога дједа. Ба __»Он не може своју унуку — сироче (то су његове ријечи) повјершти таком човјеку, који је дао доказа о непоштовању старих и часних установа«, да то што сам био против разних старих уко-

рпјењених заблуда, г. професор мисли, да мени ништа

пије свето и ненадмашно, дајући ми доста јасно на внање, како мисли, да п у приватном животу не бих

_ узимао у обаир морал и обичаје! Таку предрасуду "тешко је разбити,

јер: је то предрасуда конзервативне старости, према. идејама. бујне. младости, ш кад се

узме У обзир, ејем тога, још и прилична доза личне

антипатије, онда би било право чудо и помислити на неки успјех «< увјераваше је Хајнц. "»Како је то страшно, Хајнцу, кад немаш наде,

да ћеш придобити дједу за нашу ствар! 2 Шта ли бе, _Боже, од нас бити 2« тужно упита Шлва. | Е

"»Срећан тај, то је: извјесно, јер је то мудро

уређење, да младост. на пошљетку добија за право,

а особито кад су у питању. разумни прохтјеви, као

· што су наши е одлучно јој одговори > Хајнц.

За вријеме тог вежног разговора дођоше до дрвене кућице, гдје се скидају ципеле и намјештају плазаљке, и ту Илва нерасположено сједе на клупу Присуство неколицине а стрјечавало их је и већ неки услужно притрчаше да јој помогну скинути плаваљке, коју. би јој услугу и сам ванредни. професор т. Хајнц Сајдлиц веома учинио. Поглед

задовољити тиме, то јој диже. са земље једну неу=

» Слободне трвсме, свима. пријатељима петие, ~

- сајевао и посветио Дителм | рајмунд«.

и. руку: »0, дајте миш пјесме из младости. у овдје изгубила«,

»Штавс. _повиче професор у највећем чуђењу,

Госпођица Ила брзо пр то су дједт

пјесме, чији писац није нико други, но Готхилд Ха-

То звони готово невјероватноје » Али. је ипак истина; отворите само прву По па ћете се увјершти,« одговори Илза. _ Ба

Хајнц (ајдлиц послуша је п стаде читати на насловном И скоро Меблије та рукопис:

риуб...

мрких дјевојачких. очију _ _ задржа га од те намјере. п мораде своју ус жност