Bosanska vila
190: БОСАНСКА ВИЛА 10
Стр. 252.
не би се могло учиншти неопажено, јер би по пој
мање тридесет лица морало подићи са столица, да.
бш њега ш пратилицу му могли пропустити, за то
"брзо наново сједе, направивши се што је могуће
мањим, да не Ош коме пало на ум да га посматра,
што на срећу нико није ни чинио, јер сви бјеху за-
__нијети и очарани дубином и јачином Трајмундових
|
стихова. То је могао спјевати само поета шун осјећаја, који истински сажаљева потлачене и искрено се одушевљава истином и правдом. Уа убор допадања разлије-
гаше се салом, кад је Молински довршио рецитовање.
На свима лицима огледаше се радовналост, да сав-=
пају име плеца, кога бајаги сви познају, али умјет-
ник поклони се Бутећи, не задовољивши радовналост
одабране и многобројне публике. Дубок се уздах оте
староме професору ша груди, јер · је био на много,
много горе спремљен. У свешчици пјесама, која је :
случајно дошла рецитатору до руку, било је различитих пјесама као. »Химна слободи,« у правцу Хервеговом и Фрајлигратовом: оштрих напада деспота и тираније п против неких омирених уста-
нова. Богу хвала, од тих пјесама није Молински ни једну рецитовао, п када је опасност по готову минула, | _ овјећаше професор, у неку руку, задовољство, слу- | гледајући силно одобравање његовим младићеким пјесмама, Говиођица Илза умирена гледаше, -
шајући и
како се чело њенога дједа ни тада не“ наоблачи, кад
на подпум ступи. професор. Хајнц. Сајдлиц, Али њено · спокојство било је врло кратко, јер пошто је г. про=
= фесор. неколико тихих ријечи. са. својим пратиоцем
Не гласовиру. изговорио, обрати. св, | "на њену Ронин “ жалост, публици са ово неколико ријечи: ;
>» Господо! (ба задовољством констатујем овдје,
да. сам ја тај, који вам срећним УП "ВОваТао _
изгубљене. пјесме. Дителма " Трајмунда. ·
_ су на мене учиниле, био је таки, да сам неколике од __њих компоновао и ако у томе нијесам успио, пије _ _ кривица пјесникова, већ моја _ недовољна. вјешти. ЈЕ _ компоновању «. _ _
со 1 нека. —_ - Баку. пјесму друга суда
- "И не чека. __ __________ Тешко. "сваком. кога, хва: ле. _________ ___А не вјруједи, _ __________ авва хвала праве људе 5 п — — _ _ Једи
_ ПИ 1902. -
против 5
1) (не сам његове рукописе |: и писма претрасио, али не могох и више. никакве пјесте. његове.
а која. од стида хтједе у земљу пропасти, (баци плашљив поглед на дједу. Он сјеђаше мирно, више замишљен, но срдит, и кад г. Хајнц. Сајдлиц послије кратког праљиочевог увода поче пјевати, покри њежном руком очи и слушаше не мичући се.
То бијаше неколико простих, кратких, љубавних
пјесмица. Не зна се шта је више утјецало на публику,
да ли текст, или музика“ Можда се обоје слило у
једно, а и изврсно извођење пјевачево допринијело
је томе, да пета тачка програма испаде најбоље. | Просторије концертне сале одјекиваху од бурног пљескања слушалаца,
Кад је профевор Сајллиц довршио пјевање, стари универвитетски професор Харпус још држаше руку преко очију и збораног чела, а низ обраве
окотрљаше му се двије-три сузе радосницеили можда
оне бијаху израз болног сјећања на одлетјелу младост
и срећу, која му сад у успомени за неколико трену=
така лебдијаше пред очима.
“ »Ја вас, драги колега« рече Харшус Сајдлицу,
_ »неђу "сада испитивати, како "сте дошли до мојих за-
боћављених пјесама, само ћу вам од срца бшти бла= годаран за свете утиске овога вечера...
јелило... дости у њеној борби за прогрев, каткад окренута. ув вјетар!«
Можда је одиста велшко 810 смегати млапа ш ако је
__ Хајнц Сајдлиц. скиво захваљиваше, _ усрдно етискајући руку старога професора и још дуго послије
_ пола, ноћи остадоше ваједно у једном куту »Ресорце«
Т ЖИНОМ. разговору, уз чашу патренота >» Бајнца. « који
· добро прија. и старима Поб младима, |
__А госпођица. је Илза ускоро заборавила. сав а јед на злобко прољеће, метнувши једн“ у лијепог, мајског:
: дана вјеренички. златни П на _Буку. =
Пуне _ (С њемачког превела: | И 8. С. Мићићева. |
5 – = _ учитељица.
Па ни А (ад за хвале _____ _ Борујте ми. ПИ кажем [0 без. шале.
ил тражи ту љепоте.
= __Залуд миља — —
_ Пјесма ова без сврхе 1 Е без пина.
-_ Васо Ђ. Вареника.
Нека буде; у _ име Бога, све заборављено, што нас је до данас ди- _
по: -
____________ ба сама, отргла. (5 ________-_ ______________ __ Ио дулеме ___________ ___________ · Слушати ме није хјола,
Опростте. ми)
_ Јеремије Настић, _ |