Bosanska vila

· Ускоро се Надежда навикла на ту фразу, као |

на виндигу морфијум. Не може без ње живјети. Метина, летјети с бријега прије је било стралино, Но сад већ страх и опасност дају особиту чаробност љубавним ријечима, ријечима, које су прије вара загонетку и мучиле душу.

Подозријевала је шипак у двоје: у менен у вјетар.. Ко јој од тог двога признаје љубав, она не зна, али јој је било свеједно, као и пјанцу из ма каквог суда пити =— само да буде пијан.

- Један дан одем на плазало и помшјешам се с руљом. Виђох како на бријег дође Надежда, како ме тражи погледом... За тим страшшљиво пође горе по степеницама... бтрах је да се сама спусти. (), како

је страх! Она је блиједа као снијег, дрхти, ил као.

на. казну, али иде, иде не осврћући се.

(Очевидно је да се ријешила пробати: хоће ли чути те чудновате, слатке ријечи, кад мене нема 2 Видим како иде блиједа, са отвореним од ужаса ус тима, бједа у саоне, затвара очи, и опростивши се за навијек са свијетом, отиекује се с мјеста... уци, .. циче саонице. Чује ли Надежда оне ријечи, не знам... Само видим, како се подиже ша саона изнемогла, слаба. И на лицу јој се види, да и "сама не зна, је ли што чула, или није. Страх, док је доље слетјела, није јој дао ништа чути, ни разликовати Буво ни ехваћати... - ·

Већ наступа прољетњи мјесец март... Сунце

· постаје пријатније. Наше ледено брдо. тамни, губи. свој сјај ш на пошљетку га нестаје. Ми смо се престали плазати. Строта Надежда неће више чути оне _

_ ријечи, а нема их ко ни понављати, јер сад нема јаког вјетра, а ја се спремам за Петроград. = “

дуго, можда на свагда.

Ср 2 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904 [= __Бр- 15 п 1,

Некако пред полавак на дан, два, у сумрак сиђем у врт. Он је био одвојен од кубе, у којој живи

Надежда, високом гвозденом оградом. Још је прилично

хладно, под колима још снијега, дрвета су мртва, но већ мирише прољеће. Чавке, намјештајући се на ноБишту, плахо вичу. Ја сам дошао до ограде и дуго посматрао кров рупу. Видим, како Надежда излази на доксатић, подиже тужни, укочени поглед на небо.

· Прољетњи јој вјетар дува право у блиједо, тужно Е:

лице.. Он је опомиње на онај вјетар, који је тада дувао на бријегу, кад је слушала оне четири слатке ријечи. Лице јој је постајало тужно, тужно, а по обравима су јуриле суве. И јадна дјевојка пружала је обје руке, као да је молила вјетар, да јој донесе

"још једном те слатке ријечи. А ја, осјетивши. МИ

рекох полугласно: — Ја вас љубим, Надо! |

Боже мој, шта је било с Надеждом! Она је кли= цала с осмијехом и пружала. руке на сусрет ВЈе ТТ сва радосна, срећна,

А ја идем да се сиремам. ~

То је било давно. Сад. је А већ удата.

1 Њу бу дали, или је сама. отишла. — о је све једно - за секретара дворјанског надзора, и сад. већ има три = дјетета. 10: како смо заједно некада ЛИ 1 тоци=

љање и како је вјетар доносио до ње ријечи »ја вас љубим, Надежда« није заборавила Њој су то сад.

_ најсрећније, вајмилије о најљеп ше успомене у животу.

| ја сад; када сам постао старији, не знам ни сам зашто сам говорио те ријечи п зашто вам. ћутао.

- Јагодина. | ЛЕ Превео 6 руског: | 8 РА М. Никићеваћ..

Пе __ о

о Тановски устанак. | 1815. ; 8

Само једнога дана (15. августа) | 1814 Ми још –

Обреновић написао је (Т.Ј. диктовао) шест песама.

За чудо је што међу писмима његовим од 1815. не.

"нађох ни једнога, из кога би се видело да се и он истински тукао с Турцима као остали народ, ни јел=

нога, Ј коме би била кака тод наредба, његова за бој 5

... от половини месеца Априлија. сего года. вес. народ против сих тиран востал и соедштивити се Прав са сими тирани очајателно, 5)

5) Грађа Ш. 94

___ бато | зри ћ пива нанети 1 поторије пон дин Он Скупио . Мил. - | |

(Наставак). 5

у: тим опсађени тица. било је и војника

Адем-пашшних, жоји је већ иарамије био познаник п пријатељ Милошев. Милош му пошшље писмо и неко-

лике стотине дуката _ Адем пала. му на то: МР Коси, бане, како бш почео. =)

| 26. јулија Милош Опретовае владици нишком: · Ми смо грјешни народ и желимо покајанија. .

Пар чиститом молићемо се да "нам милостив буде.

Како под | што. Бог кон даје да се народ множи и

негшне, тако ми мислимо да е честити цар капа да“

уововј земљи више народа и арача има, да му је

| М. а Милићевић, ерб. ба