Bosanska vila

Бр. 18. п 14. ·

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 255

церство шире и пространије, али муртати неће правду цару да кажу иш право да чине него све кабаете на рају бацају... Кад Господар наш, под кога имепнем ово пишемо, дојде ближе молшћемо те да с два везирова човека к нама дојдеш и из уста народа чујеш све како је и шча је... Ли ћемо пч на другу руку знаши вама. благодарност с токлоном учинити... У)

А пре тога, јулија 5. писао је бутине папи 60санском везиру овако:

Поздравље и покорност Вами као цареву мужу..

Ми сви кнезови и кметови са свим народом сербским кад смо разумјели да си у Зворник сишао, сви смо се обрадовали, и за то пратисмо ово писмо п тебе молимо да дошустиш, да се с тобом састати можемо п нату нужду изказати зашто смо се подигли п зашчо Турке између нас гонимо. Немој помислити честити велики везиру, да смо ми подигли се против цара и цареви већила; да је Сулејман таша то оном владао се како си таи у теме великоможног цара казао... 5)

немој томислитим,

И крајем шетога месеца истоме пати: · да еу турци наумили ударити из Ћуприје

"горње нахије поробити, зато сам похитио да сачувам

8) Грађа 1 стр. 9/—99.

7) Ваља упамтити да Рушит-паши ни у једном ни у другом писму (Грађа 1 57. 100.) не каже ивреком какав је вулум чинио Сулејман паша.

- народ, а ја јошт и досијео нисам, а бој два пут догодио се је... А 81. августа пише Марашли-Али-пати: видимо да си нам прави покровитељ пи отац и мајка, и ми сад видимо и сви познаемо, да је Бог нама милостив коп нам та благоутробна Господара посао, да мир, срећу међу овај (од толико времена увреждени ш побуђени) народ донесе, благодаримо Богу, честитом цару и теби нашем предобром покровитељу... Мисмо разумјели да владика хоће у Београд да иде. послове у напредак негледа... 5) А 2. септембра »брату Један Бурчибаши чест, везира«:

· Вами ће мој Димитрије, кога к вама праћам, све устмено казати, а чуо сам да владика вас куне. Вато брате мој неплаши се. Ова она клетва, ако је праведна, нека на мене падне, и ако је што њему криво от мене учињено а није от тебе...)

А 1. новембра 18:5. године пише Марашли-Алипаши: Свјетли, велики и честити везиру, покровитељу и благодјетељу наш, милостиви Марашли-Али-пата љубећи скут и сипаду вашу, молимо... 7)

5) Грађа 1. 113. Испореди у истој књиви и оно на стр. 121.—122 5) Грађа 1. 117.

1) Грађа П. 183. (Наставиће се),

о) а

Како су постали језици.

5 а сијелу код наше куће састајали су се често стари људи и ту за вријеме дугих зимских ноћи, прекраћивали досадно вријеме у разговору пи причању. Често пута п ја тако остани код куће, послужи их кафом и чибуцима, а уједно из прикрајка слушај разговоре, који би се повели од Кулина Бана. Између осталог поведе се једне вечери разговор и о томе: како су постали „језици. Расправљало се и пагађало дуго и много. Један вели ово, други оно, док ће амиџа Сали-бег, који је био ииначе разборитији и оштроумији од свију њих, почети овако: »Ја ћу вама најбоље казати како су постали језици, а то сам чуо још од свога рахметли дједа. Он чешће сједи са мном, причај ми бојеве, приче и свашта. Једном га ја,ко дијете, упитам: ма како то дедо, да ми друкчије говоримо, а други свијет друкчије Док ми он поче причати, баш ко што ћу ја вама сад да причам: »Мој синко, ти си још: мазлум, ти то још не знаш, ал учићеш и ти о томе, само док пођеш у мејтеф. Прпје млого вакта кад није никог било на земљи, Алах у џелешануху, јаратиса од земље Адем пејгамбера, који је отац нас

хазрети Хаву, и данас све ово свијета што видиш на дуњалуку постало је од њих двога. Богме, он ако ће бшти п пејгамбер — остари, али већ тада је био стекао унуке, праупуке, а друкчије то зовемо: сијеле челе. Али они и ако их је било млого, радили су сви заједно другог заната нијесу имали, него су радили о тежаклуку — сијали: шеницу, раж, 806 и кукуруз — већ каква су имали сјемена онога вакта. Адем пејгамбер (алејхи селам) пошто је бпо већ осиједио, он није ништа радио, него су му, синови, унуци и праунуци, сваки од свога дијела понешто давали. Богме кад је њему сваки по мало одјелио и предао, он је имо највећу хрпу жита. А чојек, ко пусти чојек, њему је увјек криво, а шејтан и нејма другог посла, нето да свијет на зло навраћа. П[ тако онш, и ако су му били синови и унуци, стану се договарати како ће га убити. И збиљам једнога дана одреде махсус меџлис, да се договоре, како ће га убити и на који

начин. Кад је дошао вакат одређенога рока, оншп се.

саберу и пођу вијећати. Али, чуј, сада белаја! Алах

их џелешануху покара и сваки је другим језиком

_ говорио, те тако један другог није могао анлајсатп«. Тако заврши амиџа Сали-бег своје причање.

свију. Послије од његова ребра зорг : ЈУ је од РВИ Ва Ае ту друда Модрич, 1904. Алија М. Карабеговић. Амаџа — стриц; рахметли — покојни; мавлум — мали, луд; мејтег — школа: векат — вријеме; алах џелешануху свемогући Бог; јаратиса — створи; Адем пејгамбера = пророка Адама; хаврети Хаву — свету Пву; адужалук — свијет, простор земљин; алејхи селам — анђелски поздрав; шејтан — ђаво; максув меџлис — нарочита судска сједница; белај — чудо; анлајсати — равумјети. 3

ли дува ут

То нама ние мило, он нека наше