Bosanska vila
· 1908. ПИ и 1064.
Стр. 256 _Бр. 18: и 14 Орпски народни обичаји. | – | "До питомој Босни: поносној прикупио: ПА От, Иванчевић, јеромонах. = (Одломпци). 1 : Е 5 Поли о по цио боговетии дан, ништа се не Пост и задржавали Срба Пал лане вјере на селу. једе, већ, човече добри и душо моја, узме се и попије „Номови ми св. Митреи ПО два три напитка воде, ето, да није пост као Ма _ Митрова слуго, служићу Турака. Таки пост, т. ј. кад се ништа не једе, зове
тиипостити док сам жив“.
(6
и гостољубив, њему је Бог и божји закон све и сва. Србин сељак божје свеце —
бини и удесу; ето добри чоече суђено је то и то, па "и Бог је тако наредио, милост га било! |
Чим какво зло и непредвиђене прилике, па и
напаст снађе и напане Србина тежака, ето га свом "закониши, попу и калуђеру. Прва је ријеч: ми је светац!«
- Држећи се оне Христове: "_ сава« Србин тежак диктира сам себи завјет и покору, епитимију и вели: да ће томе и томе 107
_ празнику постити, или прислуживати)..
У ] југо- западним селима. Бањелуко и око мана- -
стира Гомионице слушао сам гдје рекну:
»Помози ми св. Митре и Митрова | Слуго, ср
ожићу ти и прислуживати док сам живе. Србин, тежак чврсто држи и брани Завјет. Пе
_ Врло често п често чућеш у народу: „Ма човече божји п љето си моје, покарао ме Бог и год божји, "1 ИиРЕо сам, човече добри, тада и тадаје
__Српски варод у Босанској Крајшти, апу свој Поли пости: ев. Петци, Малој. Госпојини, св. српском
_ Сави, св. Илији, Митрову дану (у селу Кмећанима,
код манастира Гомионице); а, рођени мој, 5 сваком _куту и бумаку српске Боспе има. друкчији то О _уздржавању и посту и неком завјету.
Стари Босанци, 0. којима пјесник Бранко Ради- _ чевић вели: - – о т
»0ј а старо славо, ; Тврдо ерце, тврда. главосит од.
_ много“ су и много постили Ш уздржавали се вшше _
"него данас! Но то је запад и нова култура крива, "па је почео п сеоски сталеж попутћати у бобту и _ молитви!
Наши стари Са Босанци постили су на више _
руку- Еле, пост је од више руку п вела. Осим прквом
прописаних постова има православних Срба. на. селу, | _ да 1 године посте ПЦ шест не џеља. дана.
5 ') Види. блиен. звавјетина и увјет“ у „Босанској Вили“ 365, тод- 1898 ; и у „Српском | Магавину“ стр. 88. 5 "1897. „Српска Народни обичаји У || ПА на Сол
стр,
| Србин Босанац и Херцеговац на селу побожан је Бе
бива људске добротворе, а божје угоднике — слави и поштује: Зло = и добро Србин Босанац приписује вољи божијој, суд=
»Наудио. А Бјера те твоја спа-
свецу,
Троши не бл било болести,
год: ___ својој
се »једноудити« »сушити« и бива, гдје адет рећи. -
Једноуде стара чељад, дјевојке, а и младе снаше. Пост ове руке био је у Босанској Крајини свуда, на велу и вароши, врло омиљен, а чељад, која су једноудила, поштована су, навивана светим. Герзи, (момци, ђувегије) отимали би се о дјевојке, које би једно-_ удиле. Сјећам се из дјетињотва, | да прије уласка Аустрије у Босну, у моме родном мјесту Хргару, Притоци, гдје сам одрастао, и у свој бихаћкој околини није било ни једне куће, у којој не би по једно чељаде једноудило све џетке и сриједе уз часни пост, "два Кретова, Усјечење и Бадњи дан.
Јошт је Ј Босанској Крајини и овај обичај био:
»једноличити,« како је,
_ договоре. се двије, три дјевојке, па велике недјеље
часног поста по три дана Једноуде, | ши у пратњи старе, побожне жене, или стара човјека иду кров село или варош. Те дјевојке свак радо гледа, лијено
"им Бога прима, гдје хоће сјести изнесу пм столац,
понуде их тазе водом; побожне "Српкиње одјевене су | овимаће, зборачко руво, накшта не носе, побожно
- и скромно се владају. Ово п овако увдржавање обавља | си га ономе, ко би му шта приаговорио и замјерио!
ве, да им Бог добру срећу дадне, да у селу или ва= глади и рђава времена, ___Мој незаборављепи друг и пријатељ, блажено= _ почивши поп Лука. Карановић“) саопштпо ми је, да су побожне "Српкиње махале Јабланице у Босанском Новом 1891. год. извршиле стари обичај, велике педјеље часног поста и тада су пролазиле кров Јаблан. -
Свештеник (> Ристо Стакић из Хрга, недалеко | "од Маглаја. на Босни, приповиједао миш је, да су у те "говој околини године 1968. три побожне пуре извршиле пост, једноудење, сушење, једноличење. Биле су, вели, три реда, да ништа јеле. нијесу. Џазио је на љих __једав старац. Каштђе су се лијепо исповједиле п при"честиле, Њихов пратиштац опет је трш дапа па њих. пазио ш давао им мало по мало јести.
· Поста се уздржавањем од мрених. јела, па јела. зејтином. приу тотовљених; пости се задушти понедјељак за душу својих. умрлих "једе никакво јело, биле пи хљеб, недјељом ја празником,
уздужава се пи не ако: је зготовљепо
2) Лука Каран = ПиравовлЕ потомак је чувене ерпске задруге | Карановића ; задруга Клрановића у Босанској Крајини тувена је и виђена, аи Српетву је дала родољу ба. и јунака. Млади поп Лука био јо. одушевљен и добар Србин у сарајевској гимназији, па у рељевској богословији, све (ерпеке дужи »сти као учитељ српске школе у Босанском. Новом и свештеник у свомж родном мјесту Ведовици вршио је одлично. Од суве болести умро ЈЕ У
24 години живога 16. јанупра 1894. год. - 0 |