Bosanska vila
Стр. 258
Бр. 1
Рамо Мујичић из Мирауте, недалеко | од Доње
Тувле, рече ми и ово: Св. Илија био је зет Мухаме-
дов, па кад бе Мухамед умријети, дође му на виђење
св. Илија, та, липи мој, упшта га Мухамед: »Бојиш
ли се ти икога на свитуг« Ов. Илија рече: »Да, 00-
_јим се!« Мухамед додаде: » А кога 2« »Бога« одговори. св. Илија, „Има ли ко јачи. од тебегс упитаље МБ
· хамед, Св. Илија рекне: »Има Боле Мухамед рече ев. Илији: »Де баци се пол воле Св. Илија џилитне топув, и сав простор, доклен је
топув св. Илије доспио, свет: је, па благо оној души,
која иде на ћабу, тамо умре им ту се укопа!« - ЕМ Међу Госпојинама
„Бог и св. Госпа човика личи“,
У БОбАНОНА - 1908. |
8 и 18
____У цијелом подручју Врбаса тврдо вјерују и Цу да је Врбас љековита и здрава вода, с тога међу Госпојинама, т, |. од Велике, па до Мале Госпојине. по. бршском календару, ожави Врбас и његове обале. Шу ве мало и велико дигне, иде и купа сеу Врбасу; јер је Врбас тада најадравији, а "Бог и св. Госпа човика личи. У Јајцу међу Госпојинама оживе обале ријеке Врбаса, јер по цијели божји дан ори се пјесма и вриска дуж Врбаса.
др же
Чује се у Јајцу: »Секо Соко, је си ли ишла купати се“ у Врбасу“ Боме, липа Луде, нисам, ама ејутра па де и ти, да се боље проведемо! Узми кавењаке, па ћемо вавдан остати«. Кад се Јајчанке вра_ Бају с Врбаса, бива с купања п теферича, поредају ов и иду у „реду, двије по двије, а и по три, па ров сву варош пјевају, смију | се и ањиче,
_ Овако веле у Јајцу. — -
(врше ба).
-Е ве
СРПСКЕ НАРОДНЕ. УНОТВОРИНЕ
Женидба. Смиљанић. Илије. |
"уд је иш'о а. вамљу гавио,
Јо Док Илија у Прошенца. дође, |
А под кулу. Марић Алај-бега.
У најљепша доба долазио,
По акшаму и прије јација,
Кад оједају за вечеру Турци. Од авлије затворена врата. Но завика Видо барјактаре: | | (0, Илија, брате од матере, Ево нама јада из ненада, "Од авлије затворена. врата «. »Сједи Видо, мало отночин о
- Ласно ћемо за то учинити«.
Они ејели, мало починули, Вид Илије, весела му мајка,
Гаје он скочи на ноге лагане,
Па он зграби бистра џефердара
"И ломи га на. двоје, на 200
- Па окрњке у дувар турио, Он све шепе горе на дувара, Па он скочи доље. 5 авлију, Од авлије отворио врата. Упадотше сва три побраљима, Сакрише се у једном бупаку.
_ Мапо сјели, те су починули,
Докле неста, трке на чардаку, Поспала је ката и сватови.
Мало било, много не трајало, Кад ево ти неко низ | А
(Свршетак),_
Докле спаде на мермер авлију
Угледа је Омиљанић Илија,
"МИ он скочи на ноге лагане,
Те уфати ропкињу ђевојку, Препаде се ропкиња, ђевојка, Цикну, писну, као љута гуја. | А Илија љојаи проговара:
> Ајд, не бој се, ропкињо ђ Ђевојко, Овђе теби душманина нема. Ајде пођи у кафеза жута, -. Па ти кажи племенитој Злати, Да је дошо. Омиљанић Илија, Добро ће те даром даривати, "Ако Бог да и срећа јуначка, И тебе бу, цуро, избавити «. Кад то зачу ропкшња ђевојка, Па је ето уз бијелу кулу, Докле спаде у кафеза жута, _ Ту ми нађе племениту Злату, Код ње сједе двије јевђибуле.
_ Стоји Злата | кафеву жу ту,
"Су обје се подбочила руке, Рони сузе низ бијело лице.
"Ту упаде ропкиња ђевојка,
И Златији шутом говораше, _ Да је дошло Смиљанић Илија. _ Кад то зачу племенита Злата,
"Она узе злаљнога јаглука, "Па отире сузе од очију,
|
Ца загрли ропкињу Бевојку, | Пољуби је три, четири пута. Овда скиде са грла ђерлана, Којп ваља кутије дуката,
_ Па дарива ропкињу Ђевојку.
__ Ето Злате из кафеза жута,
Докле стаде на мермер авлију, "Ту ми нађе Смиљанић Илију. _ Сусрете је Смиљанић Илија, Руке шире, у лице се љубе, Питају се за мири за здравље. И мало је зубом дофатио,
На обраву рану начинио.
Кад рекоше да су здраво били,
Тад Илија Злати говораше: 6 "Златијо, срце па њедара,
_ Хоћеш са мном поћи у Котаре 2 « »Хоћу, Иле, срце пз њедара, Причекај ме мало на авлијт«, Ето Злате уз бијелу пе
– Пуне ербе блага налазила,
Џа их вуче низ би зијелу кулу,
- Докле Злата на авлију дође, "Она даје Смиљанић Илијп,
_ Па упаде у коњске подруме, “ Шла изведе бабина зеленка, Што га три пут јаше у години,
· Ца дарова (Смиљашић лају. Ша се опет врати у подрума,