Bosanska vila

190 БОСАНСКА ВИПА 6190.

5. (8. пи 14,

Хитро Иле поклопи доршна, Хитро бјеже пољем зеленијем. Како њима Бог и срећа дала, Од џамије отворена врата, Упадоше оба у џамију,

Ту нађоше хоџу силихтара,

И његову главу посјекоше,

Од памије закључаше врата. "У та доба Турци долавите.

Ја шта вели Марић Алај-беже: »Браћо, Турци, шта ћу одживота,

Од џамије затворена врата,

_ Сад шта ћемо од живота свога,

Да је гађам топом великијем,

_На нас ће се пророк расрдити,

Нигда нама добро бити неће. Да навалим сламу п сијено, Да запалим бијелу џамију, На нас ће се Алах расрдити, Ни ту нема доброте никакве«,. Докле друга потурица виче: | »Хоћете ли мене послушати, Најгорега, кано најбољега, | Довешћемо тридес' ђевојака, Једног стаса, а једног образа, Нека крећу коло наоколо.

Поклапни су Власи на ђевојке, ·

Од џамије отвориће врата,

Не бисмо ли врата уграбили«. То рекоше, па се послушаше, Доведоше тридес' ђевојака, |

Те окрећу коло наоколо. Види Вида, кукала му мајка, Не дају му мировати врази, Но Илији брату говораше: »Причувај ми од џамије врата, | А ја идем мало проћосати «. (Он изађе горе на мунару,

Од дувара одбија клачарду, – он т гађа. А Е

5 Ајкуна њему прбт рвање »Болан био Смиљавићу Видо, Отвори миш од џамије врата,

Да ми мало с тобом проћосамо«.

Ва то Виде ни хабера нема, Даде му се нешто погледати, ·

__Бе се прамен магле отиснуо,

А из магле ђетић испануб,. На галину коњу од мејдана,

Отрашан ти је, кукала му мајка, ·

Кад га виђе Видо барјактаре, А он зове Смиљанић Илију: –

_ Даб) "Да су момци од једне матере «.

»„Куку. Иле, брате од малере,

А да видиш“ голема. јунака,

На вранчићу коњу од мејдана, Како гави пољем зеленијем, Да ти имаш соколова крита, Не би перје изнијело меса.

Ја бих реко, не бих се заклео, Да је главом Ђерзелез Алија«.

Кад то зачу Смиљанић Илија, "Ето њега горе уз мунару,

Увео је срчали дурбина,

Па погледа пољем ·веленшјем, Чим га виђе, повпаде га дивно. »Благо мени од сад до вијека,

_ Ево мени мога побратима, " Побратима Отрахинића бана«.

Мало било, много не трајало, Кад ево ти седам коњаника, »„Куку Иле, брате од матере, Које ли је седам коњаника 2 | Ја бих реко, не бих се заклео, Да су коњи од једне кобиле,

Да су момци од једне матере“.

»Оно су ти седам миле браће, Седам браће, "седам Даничића «.

Мало било, много не трајало,

"Кад ево ти осам коњаника. »Које ли је осам коњаника,

Ја бих рекло, не бих се заклео, коњи од једне кобиле,

»бно ти је осам миле браће,

_ (Осам браће, осам Звијездића«.

Кад ево ти девет коњаника, ·

Девет браће, девет Мркоњића. – Кад ево ти огњенога Змаја, На алату, сав у чисту злату,

По имену Сењанин. Иване.

· Колико је коња помамио,

По три копља у висину скаче, По четири унапријед краче. Голу ћорду баца под облаке,

У голе је дочекује руке.

Кад ево ти другога јунака,

На вранчићу коњу од мејдана, На вранчићу, у кратку |урчићу,

"То ми бјеше ускок Радојица.

Кад ево ти трећега јунака, |

На лабуду коњу од мејдана, __Лијеп ти је, да га јади нађу,

Ја бих реко, не бих се заклео,

Да је њега породила вила,

Ил' њезиним млијеком вадојила._

· 'То ти бјеше Коса Смиљанића,

Мила сека Смигљанић Илије. | А Турке јуриш узивише

Те сијеку и разгоне Прно. Хитро Иле низ мунару сиђе, А још брже врата отворио, И изведе претила дорита, Бога рече, сједе. на доришна,

А у Турке јуриш учинио,

Те сијече и разгони Турке.

Пе у града Трке уберате,

МИ од града врата уграбишше, Неколико глава откилоше. Види сада Страхинића бана, (Он искупља своје мило друштво, Кад. им нема друга. пајбољега, Најбољега и најмилијега,

_ По имену Омиљанић Илије.

Све је друштво ником пониквуло, И све мисле, шта ће од живота. Мало било, мпого не траја: Кад ево ти Омиљанић Илије,

" он води мила пунца свога.

Међу друштво своје долазпо,

__ И дарова Вида барјактара:

„Ето теби твога пријатеља, -

"Чини брате, шта је теби дратоје | _ Кад то зачу Видо барјактаре, - Он скочио на ноге лагане,

Џа му свуче ђузел одијело,.

А удри му синлу уз вилицу, _ Два му здрава саломио зуба, А четири с мјеста покренуо,

"И остали у јаду осташе,

И свеза му наопако руке,

_ Па га спреми на бијеле дворе:

» Ајде, збогом, И тамо

драги пријатељу, ћеш сваког поздравити,

Када дођент на бијелу кулу,

Па се фали како ти је билоје Отале је друштво полавило,

У Котаре здраво долазили.

_ Доведоше. и попа п кума, Покрстише племениту Злату, Од Златије китну анђелију, "Кретишше је, па је привјенчате, "Свадбоваше за. петнаес' дана. . 11 диван су пород изродили,

- Двије шћери и четири сина,

_ Прве шћери, потоње синове, Да се два, зла у дом не састају!

Прибиљежио _

од. 1 Видака. Кривокапића у Дабар пољу код Стоца,

Пси

Стево Крављача, учитељ,