Bosansko-Hercegovački Istočnik

1*

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Срт. 79

Што треба разумпјевати под смислу све II. Ус лови за мостсшак и очување вјс.рв. Прсфимо дакле нови завјет, да видимо, у којијем се тренуцима унутрашњега живота јавља вјера, која епасава човјека, и прнје свега разаберимо, каквн су душевни покретп неонходии за постанак вјере хришћанске у човјеку. Оступници од православ.ва тврде, да се вјера у Исуса Хрпста јавља у нама са свијем слободно од расположаја нашега живота, од један пут, надпрпроднпм начином; а ио другијем још тумачпма, вјера се јап.па пз иочетка као постепено упјерење у мнслнма, које по томе утиче на душу. Мп Кемо на протпв одмах увидјетн, да може присвојпти вјеру у Христа само онај, чије срце желп праведности, који с во./вом тежи к' добр)' и бори се са злом; а у коме пема таке во.ве, тај не може пматн вјере, па знао све доказе, којн пду у прилог хришћаиској вјери, спа стара пророштва о Христу. У томе је смпслу говорпо Господ Фарисејима, Јсоју су се непрестано бавили испитивањем писма: ви не Титс, да дођете к мени, да имаше живот . . . ви нематс Божје љубави у себи. Ја сам дошао у име оца својега и не иримате ме; ако други до^с у име своје, њега Иетс иримжак. ') Још је јаснпје говорно Господ свима Јудејпма, како зависп вјера у Њега од љубави и иравде: а мепи не вјсрујетс. јср ја истину говорим. . . . за то ви не слушашс, јср нијесте од Вога. 2 ) А раније пм је Господ V очн говорно, да су опн дјеца 1>аволска, п да по томе не схвакају Јћеговпјех рпјечи; на другом мјесту: ви пс вјсрујетс, јер нијесте од мојијех оваца , 3 ) а снојпм ученицима је ооећао, да ће Дух светп, којп долазп 1 ) Јов. 5 : 40—44. 2 ) Лов. 8: 45—48, 8 ) Јов. 10: 20.

изразом: спасавајућа вјера, ио ога писма? пошл.е ГБегова одласка: иокарати свијеш за гријсх, и за аравду, и за суд; за гријех, шшо нс вјсрују Мсне.*) Дакле п овдје иотврђује Господ, да је једпиа сметња вјере, човјечпја зла во.ва. Тако и апостол Јован спомиње внјернпма, да, који иије од Бога, нс слуша нас'°) т. ј. пе може примити вјеру. II тако, прије пего што добије човјек вјеру, треба да заволи добро, а презре зло т. ј. да се раскаје. Стога је п у корио Господ Фарпсеје, што се нијесу раскајалгт, и ио томе нпјесу могли вјероватн \- проповијед Нретечину 6 ). Паи самој иојавп Христовој у свијету изпшао је на сусрет овај Претеча са проповпједи и крштсњсм покаЈања; сам је Господ прпзивао .вуде, најпрпје да се покају, па онда т-ек да приме вјеру: иокајте се и вјсрујте у јсван ^сље. 1 ) П тако, кад вјера ие може у пама постати пначе, него трудом добре во.ве, то је са свпјем јасно, да вјера са дјелпма достпзава п савршепство, као што говорп апостол Јаков; 8 ) на против, од безакоња страдају . нудп у самој вјерп, 9 ) која се чува само \" чпстој савјести, 10 ) и па тај пачпи јав.ва се као дјело сталног хрпшканског труда; 11 ) пли по посланпци Галатпма, она се јав.ва као алод чистог духовиог живота заједно са милосрђем п уздржљивошЛу. 12 ) Зар нпје јасио нз свпју тпјех свештеинјех пзрека то, што је рекао божанствеии Злато\-ст: „ппко, налазећп се у заблл дп, пе ће се обратнтп л вјеру, ако V папрпјед не преппше себп добар 4 ) Јов. 16: 8. 9. 5 ) Јов. 4: (). 6 ) Мат. 21 : 32. 7 ) Марко 1 : 15. ») Јак. 5: 22. 9 ) 1. Тим. 1: IV). 10 ) 1. Тим. 3 : 9. п ) 1. Тим. 6: 12. х -) 1. Тим. 5: 22.