Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Срт. 159

„Овај свечани тренутак носи на себи српско обпљежје: 1889. године, носи на себи 500 година мучнога али свјеснога српскога и православног живота; те нас ова свечаност опомнње на стару прошдост; а оне годинс у зиду урезане на српску свијест, која обећава и бољу будућност". „Лијепи су то знаци Србе брате! Ово су тренутци радости наше, тренутци, у којима нас испред Божијег пријестола благосиљају: Срби светитељи! И овај час нам кличе: не бојмо се! не клонимо духом, но будимо истрајни, јер нас је трпљење и истрајност кроз мучна времена сачувала, те се не утописмо у туђа мора; но остасмо ђеца цркве православне и мирисна грана великог стабла Славенског. А гледајућп у лице смнрено, нашег архипастира, на коме је рухо сјајно, у чпјој је руци часни знак, и опет се пренесемо у староставно доба-доба пјЈВоучитеља српског св. Саве, па се и опет радујемо што остасмо вјерни светињи српској. „Помисао и љубав српској нам светињи не само у цркви и школи но и на дому нашем; жеља за општу свесрпску заједницу; — борба н рад за своју самосталност: побијала је, пробија, а и треба да пробија нападаје на наш напредак — и ево нас, Богу хвала, — живије." „Овај божествени храм, на овој висини према сињему мору, а по својој стародревности и значају — и ако није величанствено озидан и богато украшен — и опет је нама међу првима; те смо тим више дужни окнтнт га најљепшим украсима нашим побожним срцем, а он ће нас у будућа времена опомињат Бога и имена нашег." „У то име, Срби браћо! били богати нли снромаси, били стари или млади, ирнмите са овога светог и српскога мјеста, а од нашег Архипастира Његов свети благослов; који је топлим молитвама, а по закону наше свете српске православне цркве, овај дом молитве и српскога збора, осветио у спомен петстогодишњице од тужног Косова, а у част и славу светог косовског мученика нашег цара Лазара: те га учини мјестом светим, домом молитве, мјестом мира и братске љубави, мјестом утјехе и наде, мјестом српског ,,збора" и договора, на вјечита времена, која у будуће нека буду по цијело Срнство сретнија и славнија: Амин! То рече: Саво-протопоп требињскп, а за тим народ нагрну дапјелива крста часног у десници нашег архијереја г. Серафима Перовића.

— Сад долази народно весеље у правој својој боји; како за богато постављеном трпезом тако и онђе ђе се млада Србадија надмећаше у народном игрању п пјевању, које прекпну „топљење" жарког сунца у сиње море. Дивото! Запета, дивота, које се ја не могох сит нагледати. Како састанак братски, тако и растанак, бијаше за уживање. Впдити оно српско поздрављање са барјацима с брда на брдо, слушати оно „збогом" н у „добар час", па оне покличе и отипјевање — само би те све очарало, па би на стијену сјео и сузу радости пустио. Дан је заиста био диван па и весеље, као да се са дневном красотом надметало, до саме ноћн. У часовнма весеља, а особито при заједничком обједу, било је п озбиљних момената. Ко не би скинуо капу и смирено се Богу помолио, кад но наш смирени Архијереј благослови заједничку „софру", кад но подиже здравицу за здравље цара и владара, па за здравље титора и приложника српске цркве и школе, који се п у овом тренутку по могућности одазваше. А ево пх: г. Митрополит Серафим 1 наполеон; г. ТТТ . Гојковић гр. начал. нов. 3 фор.; г. И. Билбија уп. нспос. 5 фор.; Срп. пр. оп. Требињска 10 фор.; г. Г. Јовановић јером 2 фор.; г. П. Поповпћ м. тајник 1 фор.; г. М. Бјеладиновић 1 фор.; г. Бр. Поповићи 2 фор.; г. М. Кисић св. 1 фор.; г. Л. Петковић 1 фор.; г. ПТ. Лучпћ 1 фор.; г. Ј. Лазаревић свеш. 1 фор.; г. Срп. пр. Младеж нз Требиња 3 фор.; г. С-ава Пјешчић свеш. 3. ф.; г. С. Рељић чннов. 1 фор.; г. Т. Томашевић 2 ф.; г. Кр. Петијевић 2. фор.; г. С. Томашевић 1 ф.; г. Т. Беко 1 фор.; г. С. Лазаревић 5 фор.; г. Ј. Косић 1 фор.; г. С. Манојловић 2. фор.; г. Стојан 2 фор.; г. Васо Бијелић 2 фор.; г. Двијетин Јовановић уч. 1 фор.; г. Ђ. Лучнћ 1 фор.; г. А. Радановић 1 фор.; г. К. ПТпирто 1 фор.; г. М. Малавразић 5 фор.; г. 0. Божић 1 фор.; г. М. Томашевић ] фор.; г. Б. Лучић 1 фор.; г. Б. Радовић 40 н.; г. Ј. Бијелић 40 н.; г. Ђ. Коњевић 30 н.; г. поп В. Новаковнћ 2 фор. Ово оволико побиљежих што паде за општом и братском трпезом, а остали приход овђен не увршћујем. Како се са овијем опраштамо ове српске планине „Видова-Врха;" то ћу још овђен уврстити ријечи мог доброг друга попа В. Новаковпћа, који ми о „В. Врху" написа ове ријечи: з*