Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 158

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II 5

коракнути бољој будућности — зато не губимо ни наде ни снаге; српска свнјест нек у нама царује!, тако ћеш покајати старе гријехе, које треба загладити и издијечити вјером прађедовом, слогом српском, љубав .Ђу братском". „Знаци вашег хришћанског, сриског и братског рада, јесу цркве и школе наше. По њима ћеш и данас познати да смо царевали. — Замнсли Србине брато, како ти душа ужнва, кад ти освећене српске гусле, у рукама сиједога старца, стану причат о светоме Хилендару, на сред Горе Свете, о оној косовском крвљу окупаној Грачанпцн; а да ти и не спомнњем о онима: „ђе се ђеде цар Немање благо ? !" „Пет вијекова нрође, „од онога дана чемернога", од онога дана, кад је цар крсно име славио, кад се српско тијело ломило, кад се сриска крв пролијевала, кад су мјесто воштаница сабље свијетлиле, кад си мјесто пјесме само чуо ноклич: у смрт, „за крст часни и слободу златну". „Ти вијековн прођоше у борби, у патњама и у свакојаком робовању; али је Србин увијек сачувао у своме духу чнст српски и православни осјећај !" Тај осјећај .чувај н данас, ако мпслиш остат чист и свијетао пред осталим српством, па макар био пзмучен и сиромашан; — јер те је тај дух сачувао до дана данашњег, не поколебљива у вјери, сложна у борбама па и ненадмашна у многим и многнм патњама". — „У ватри се познаје гвожђе;" — „а на муци јунаци!!" Та ако се ми нијесмо мучили, та ако наше патње нијесу на највишем вршку — не знам чије су?! „Јест, драгп српски зборе! Ми смо много поднијели и мука и патња, но кад се окренемо у свој прошлн живот и рад, мало ћемо кога наћи томе крива, до нас самијех, до оних дана, кад смо заборавили вјеру прађедову, кад смо постајали непослушни својим старијим, кад смо завиђели срећи и слави свога рођенога брата, кад смо заборављали да сама слога Србина спасава." „Ти по нас несретни данн могу и данас још лакше наступити, па нас још више и одродит и раскомадат; па да то не буде, прегињимо сви заједнички, како богати тако и сиромашни, како они који су у којој чаети или власти, тако и

они који нијесте — прегнњнмо на рад како нас гладни вуци не би растрзали". „До првенаца стоји да поведу право српско н православно коло; а до снаге народа, да њихов глас не остане глас вапијућег у пустињама; јер је до вашег заједничког рада стајало, да се и овај божији дом нз развалина подигне и обнови, те да пропјева у славу Бога и оног светог косовеког мученика, који је за њу на кољена пред ђелатом клекнуо и смирено преклонио своју сиједу главу, круну ноложно и душу испустно; због наше неслоге, због нашег издајства, због нашег славољубља, због наше несретне непослушности". „Вама ктиторима и трудбеницима, вама са чекићем у руци који освјетласте образ Раду неимару, вама Србадијо драга, који се макар како сјетисте овог светог мјеста, признајемо хвалу, као и то да сте свјесно учинили своју дужност, сјећајући се свога народног цара и мученика, сјећајући се Вндов-дана, дана кад се нзрекла пресуда над небратском и несрпском неслогом". „Амин! Боже дај ! да јој ту буде гроб међу Српством!" „Овај лијеии српски збор, договор, доказује непријатељима српског имена п светог православља, да је немогуће угасити луч у српској души, да је немогуће истргнути из деснице Срба свештеника часно знамење, да је немогуће сломити гусле јаворове, да је немогуће нздрпатн српску тробојку и уништити српеку славу." „Томе је јасан доказ ова света, висока планина, на догледу спњега мора, на погледу вивисоког Ловћена а преко њега н осталих српских планина, с мора до Дунава — томе је јасна слика овај крш, Видов-Врх, који је впсок, поносит, освећен, како молитвама и борбама прошлих времена, тако и молитвама и истинским трудовима данашњих дана, даиа, кад највпше морами нматп заједничких радова и мисли, кад се највише имамо поносити, ми Ерцеговци са братом Бошњаком, Црногорцем, Шумадинцем, Далматинцем, поносним Бокезом, и осталим по Бачкој Банату, Сријему, Славонији, Хрватској и Крајинп — поносит, јер смо браћа једне српске мајке, јер смо синцн једног српског рода, којн још не могаше да сломије јарам потиштене браће по Маћедонпјн и Старој Србији, која бијаше очевидац старе славе и величине наше."