Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 170

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

Дижу школе, да с' у њима Српека дјеца изображе, Па да евако научено Пошље роду свом' помаже. Да му буде чврсти ступац И бранитељ оружани, Па да свуда, што је српско Увјек штити; увјек брани. Да се учи цијенити И поштоват' Срнство мило, Које но је кроз вјекове Славно, моћно увјек било. А са таким добротвор'ма Биће јоште н моћније, Та с њима ће да нас јоште Српско сунце боље грије!

С њима ће нам и слобода Јоште љепше, боље цвасти, Та сњима ће наше мило, Ц'ј ело српство бол.е расти! Ето таких добротвора, Међу нама доста има, Ал владика Ђеорђије Сјајна ј' звјезда међу свима. Бише пута Он је -своме, Користити роду знао И свукуда, гдје требало У помоћ је притекао. Па и сада он се сјети Омладине — наше наде, Те међ њима срнску школу Он подигну ето саде.

Са/рајево.

С тога, док је б'јела свјета И док жарко сунце сија, Свеђ ће живјет' славно име, Митрополит' Ђеорђија!!

Б. Черовић.

Српском књижевнику и добротвору Митроп. Ђорђу Николајевићу.

Старино сједа! Добротворе врли! Анђелски крили Покрио си народ цјео Па еи му се омилио; Чиниш му добра, будућност му златиш. Па што га онда за твој живот плашиш? Старост ти је тешка, а плећа мала, Ал душа, душа није малаксала Па шта ће нам вјести о твом хладном гробу, Кад ти је душа у млађаном добу?? Ти света слуго Божијег олтара! Твог' српског дара Сјећаће се Српство вјеком, Докле вода тече рјеком . . . Доброчинство твоје кроз Приморје струји А у Фрушкој Гори пјевају славуји: Да ће село мало у зеленом лугу, Спомињати вјечно Божијега слугу, Ш то им даде даре за сиротне моме, Да их собом носе војну љубљеноме . . . Поборниче вјере! Православља дико! Ти си навико Од младости своје ране

Сиротињи сладит' дане: Утиро си сузу сакатом и слјепом; Ширио си књигом знање међу свјетом. И на књизи српској ниси био мали Цареви ти славу и знање признали. Тп сн наша дика, анђелског облика Па те Босна чува, свога слављеника.! Књижевниче српски! Митроносна главо! Није ти жао Овог свјета? Своје славе? Жарког сунца? Зоре плаве? Та притвори плочу твога хладног гроба! Душа ти је млада, још ти није доба! . . Па и Босну твоју још ниси дарив'о*) А рука ти света незна чинит' криво. Та притвори плочу твога хладног гроба Душа ти је млада, још ти није доба! 25. децембра 1890. Монах Генадија.

*) Даривао је, ено у Блажују основао јенеприкосновени фонд од 15000 Фор. за српску школу ; а дариваће — ако Бог да — и још на коју добротворну цијел*; само желимо му од свемогућега Бога да још дуго поживи међу нама и буде »драв. Ур.