Bosansko-Hercegovački Istočnik

4 II б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр.

Пред чудотворном иконом пресвете Богородице у Чајничу.

Гледао сам једном старца, Изнурена и блиједа, Како скромно на икону Ове наше цркве гледа. Диг'о главу, упр'о очи У икону — ту пресвету, И он божју матер гледа На овоме грјешном' св'јету . . . Божје мајке и била је Та икона стара, красна; Ту утјеха сваком лежи, Још највећа српска хасна. „Богомати! Помози ми! Ја се у те тврдо надам; Пропао сам, ах, са свијем, И већ ево грозно страдам" ! . . То изрече старац с'једи, Главу опет доле спусти, А сузе му из очију, Полећеше у брк густи. Миров'о је, стајао је . . Пред иконом Спасител.ке, Е, мислио и размишљ'о 0 данима борбе тешке . . . Још једанпут гледну старац На икону Дјеве свете, И његове мисли опет Том' извору блага лете. „Света Дјево, избави ме Од болести тешке ове, Опрости ми грјехе многе И рајске ми дај дворове". И то рече, па умукну; А икона к'о да сама Милостиво одговори Изнемоглом у бједама: „Тебе скромна и побожна Од болести избавићу; Овај савјет најкраснији С здрављем, срећом теби даћу: Тврдо, право вјеруј Бога, Њега љуби и почитуј ;

НЈто ј' човјеку он обећ'о С увјерењем ти очекуј. Ближње љуби у свом срцу, К'о што љубиш самог' себе; А и они из захвале, Не ће мање љубит' тебе. Добро твори — бићеш срећан И у души задовољан, Но највећма кад отспаваш Овог' жића — вараљиви сан. Та утјеха нек те снажи Кроз чемерне све ти дане. Само гледај, да ти душа Због гр'јешења не нропане." Чувши савјет, поклони се Пред иконом чудотворном, И кући се врати старац Са радошћу неизмјерном. С' усхићењем и чаробно, Причао је свима ово; Јер му ј' здравље сваку срећу Оног часа Бог даров'о. * * * И ја човјек — па незнатан, Приђох славном твоме трону; С' тврдОхМ вјером падам ево На кољена пред икону. Кратку молбу ја ти шаљем Из дубине срца свога, Озари ме и оснажи Са љубављу Сина твога: О, усрећи српски народ, Јер је доста он патио, Та, на сваке муке метан Због неелоге клете, био! . . Даруј дичном српском роду Љубав, срећу, славу, слогу; Узвиси га Богомајко, Друго ништа желит' не могу. —

1891.

Јосиф Л. Кочовић, богословац и српски учитељ.