Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 229

јеће п воће; за кога грије сунце и свијетли мјесец; најпошље за кога је све то створено и уређено ? Све је то благи Бог за човјека спремно, за његов живот и потребу, али да га он за то слави и хвали, да му благодари за сва ова. красна створења, и да посредством њега, поју све те твари пјесму Саваоту, као своме створитељу. Посматрајућн дакле красоту н величанство васионе, поглавито красоту небесну ноћу при ведром небу, мјесец и хиљадама хиљада већих и мањих звијезда; видеки разна дјејства природе на земљи и у атмосфери, као: кишу, росу, снијег, сијевање муња; чујући грмљавину н страхоту громова; посматрајући даље дрва, воће, усјеве пољске, љепоту цвијећа и друго многобројно биље, кога нам природа по својим одређенијем законима производи — све то, велим, видећи морамо се чудити свемогућем Творцу, којп све тако дивно и прекрасно уреди. Занесенп тијем дивотама прослављамо га и довикујемо: „0 дубљино мремудросшг/, и рссзума божијег! 0 пшостижима еило и величество створишеља васионе! Велика су и чудна су дјела твоја, и нема тијех ртјечи, којима би се чудеса твоја довољно стисати и славити могла! и Ето дакле природа и ако не познаје, не разумије себе, зна својим чаром и дивотом да прославља Творца, проповиједа величанствено његова савршенства, његово Божество! Гдје год отворимо св. Писмо и свештене књиге, на сваком листу готово у сваком стиху, хвалп се и слави преблаги Бог. 'Гако Псалмопјевац Давид у сваком својем псалму, узноси Господа; Давид поје непрекидно, из уста му тече велика богобојажљивост и богопоштовање, хвала и слава, као из сата мед, иди нз извора вода. Ево како на ]едном мјесту вели: „Хкдли д8гт ,»1 оа Готодд, ко^кл.но Готодл кч» жикот-6 Л10 !,иг, ПОК) Бог8 Л10 !/«8 Д0НД!Ж! ес .ик (Псал. 146. сх. 1.—3.). Он приповиједа, како све твари славе Господа: ангели, људи, небо, земља, сунце, мјесец и осталс звпјезде, мора, ријеке, шуме, ливаде, па и сва васиона. И на много других мјеста Давид узноси Господа, благодари му и пјева; а исто се то налази у Јеванђељима сва четири јеванђелиста, свима књигама старог н новог завјета; налази се у књнгама светих црквенијех отаца и у списима свијех благочастивијех људи.

Појати Господу, благодарпти му, хвалити га и узносити, богоугодно је дјело н одвећ кориСно души човјечијој. Кад човјек хвали и слави Бога, поред тога што испуњава своју дужност, заборавља све, што је неваљало; угушује страсти своје, а гаји у души врлине хришћанске. Ј. Но као што је корисно и богоугодно поменуто дјело, тако је опет врло грјешно, безобразно н најбезобразније, страшно и најстрашније хулити Бога, што неки људи без пкаква страха и стида чине, чега се гнушају побожни, чуде се како трпи земља такове хуЛнике, како друга божија створења не устају на њих, да их сруше и у прах претворе, како не ће земља да их прождре, или вода да их у се прими! ^Хулити на Ћога значи ионижаваши га хрђавим и неваљалим говором о њему и срамно ирисвајати себи оно, што ЈВогу •принадлежи. и Хулити на Бога може се рјечима, а и другијем чим, на пр.: писањем, цртањем, радњама, којима се показује мрзост на Бога или светитеље, на освећене ствари, цркву, њену науку, тајне, установе и т. д. Најпошље кад помисли човјек што хрђаво о Богу, изрекао је хулу, јер је Спасител, казао: „СО 1!рдцд ИС ^одатк по.иншлбша Д.МА ОуШ |[ткл, ПрмМкод^ажа, лгокод^ашд, тлткем, /1ж![кид "6т !лмтед, јс&1м. С'Га (8 тк (кксрнан ^л чмок^кд" (Мат. XV. 19-— 20.). Хула на Бога јесте велики гријех, који се одвећ противи љубави према Богу : „ Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ, да га засш камењем ; и дошљак и домородац, који би ружио име Госаодње, да с.е шгуби и — пише у књизи Ливет (XXIV. 16.)." Али највећи је гријех, кад ко јавно хули Бога, говори хрђаво о њему нред другијем људима, или пише против њега и његове светиње ; јер грјеши не само хулитељ, већ и онај, којн се поводи за њим, који такве књиге с' хрђавом намјером чита, који их штампа и иде на руку, да се неваљале и Богу противне књиге шире и распростиру међу људима. Мрзост на светитеље и псовање истих јест такође хула на Бога, по што је он у г зрок њиховој светињи, он их је због њиховијех богоугоднијех дјела посветио, и дао им одликовање од осталијех људи, тијем што му око престола служе, што уживају рајска блага и моле Господа, да спасе њнхову браћу на земљи — остале људе, како би и они получили рајско насеље.