Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Стр. 283

■Тсдан Србин из Бијељине гостг. Т. рече, да т-вегови сви мјештани — Срби нијееу за закладу за то, јер ће новац допасти у руке онима, који не би хтјели савјесио н,им управљати. Браћо Бијељинци! Ако је то једини разлог, по коме ви не ћете да пристанете на закладу, то вам ни тај један није оправдан. Новцем, који је скупљен од цијелог народа, не смије управљати одбор пз које каквих чланова. Мислим, али не, него под сигурно знам, да се у срнском народу, у нашој домовини, може наћи толико људи, колико ј е потребно за одбор, али таквих људи, у којима народ има повјерења, који ће поштено управљати народним новцем, н употребити га само на ону сврху, коју му прописују правила, нарочито састављена за ту закладу. Истина, г. А. Стражичић вели, да већина Срба иристају уз његово мишљење, т. ј. за споменнк. Томе је сам он крив, јер је у 10. броју свог „Напретка" молио Србе да шаљу прилоге за сноменик, а за што — то он зна. Е и то није тако! Ако велп да је споменик бољи, требало је одмах и споменути за што је бољи, за што није добра заклада; а не из неба па у ребра: позвати свијет нек прилаже на споменик а одбијати их од закладе, не навађајући никаквих разлога, него: „ми знамо што говоримо." Као прави нријатељ (за каквог се продаје) свог рода, требао је одмах исказати своје мнење, али и показати евијету на основу чега он миелн тако. Тада бп народ, разумије се, премишљао о том, којо је боље, а не бн се ннко повађао еамо за голим ријечима, којима је тек пошље ставио у листу некакве разлоге. Илп предложитп н препоручитп важност епоменика а пзнијетп непрактичност и непотребу закладе »а основу разлога одмах паиисаних , нлн н не говорити о тој етвари тако непотпуно, јер његове ријечн у 10. бр. „Напретка" : знамо и ШТО и зашто овако говоримо" иу Н.броју: „шаљнте новац али ми знамо што говорима и како говсримо . . јесу са свпм без емисла, ношто могу бити врло различни често и неродољубиаи узроци, који су га подстакли да тако говори. Такав нејасан начин иисања није за оног, који уређује једап лист. Он сам даље наставл>а: „Па је боље да ])ечемо данас , што би имали казатн сјутра". А кад тако пише, требао је да докаже одмах („данас") за што он даје предност, првенетво споменику а он то доказује тек пошље 2 и словом два мјесеца, кад су се млого Србп изралпли•

за споменик вјерујући његовим ријечнма, које ннјесу теме .Ђно разложене, доказане и потврђене. „Огњен" дописник „Напретка" из Мостара, ппше у 12. броју „НанретКа" доппс о томе, како је испала бесједа, коју су Србн Мостарци ириредилн у елаву стогодишњице Симине. Огњен наставља даље: ч <)вђе је јавно мн,ење свако за то, да се подигне доетојан и велељепан споменпк а никако за закладу. Споменпк ће вазда елужити на славу, чает н понос н Милутпновпћу и српском народу а заклада илп боље рећи они, који се буду учили у њој, могу бптн колшсо на Корист толико на штету сриском народу. Та колпко је протува школовано о народпом зпоју. Наука колпко је корисна толико може бптп п штетна, јер је у непоштене особе најоштрпја сабља, која више иута пара и мајчину утробу." Међер је Мостарац Огњен: нли иаметннјп од цијелог свијета илп томе — иротивно, те он хоће евојпм допнеом да учп српскн род: да је наука штетна и да она даје свпјету нзучене нротуве. Та Србине ! како можеш науци приписивати кривицу, ако се око тебе налазп која протува, која је само прошла кроз школу? Зар тп не знаш корист од науке по цијело човјечанство? Како можеш рећп: да паука толико штети човјечанству колико и користи? Кад би корист и штета од науке бпла подједнака, за што би хиљадама милиона трошили народи н државе на нашој земљн у залуд? Какав је то човјек, какав ли народ, који ће толико силно благо давати на школе, књиге п учитељство, кад ће он од толиког новца видити исту онолику штету колику и корист, па што му буде наука с једне стране користила, то ће му уједно с друге стране и штетити, те ће остати и на даље на истом степену развнћа и душевног и моралног, а крај свег тог опет ће подржаватп школу, да још коју протуву добије! Мој драги Огњене! Да је то тако, прије би то увидило бистро око Француза, Њемца пл Енглеза него ти, који лажну науку своме народу проповједаш. За пгго троше Мостарци три, четири хиљаде форпнти годишње на српску основну школу, кад ће пз ње изићи нето толико протува, колнко и људн у правом смислу ријечи? Зар не ће они покварити све оно што други буду оправили и подигнули? Не ће ли се тијем и на даље гајити у народу неред и неслога, која нас и онако не оставља, а која нас не -ће ни оставнти ако буде Српетво нмало таквих учи-