Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 284

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 II 7

теља и лажних иророка? Зар бн дошло човјечанство без науке до оних огромних проналазака? Зар би могао и један иарод пмати на тај начин својих Франклина, Анђела, Едисона и др? Би ли се Српство могло дичити св. Савом, Доситијем, Панчићем, Данпчнћем, Лазаревићем н Теслом, да није било школа? Да ли бн Срби у Боснн п Херцеговпни имали и издржавали толнке српске школе, да од њих не имају мало веће користи него што ти мпслиш? ПТто ће онда Текслијанум, Друштаво св. Савс. Заклада мишрошлиша ПиколајевиИа^ фонд Коларчсв, Копевипсв Накин, Љубомира, Војновића, Јована и Терезије Остојпћа, Ашанасија Ге):>еаског 7 Наума и Јелсне Боаде? Би ли пмалн Срби п ово учених синова ; што их данас имају, да није бнло штипендија из ових заклада. Закладе и шире нросвјету по пароду, јер једне издржавају младнће док су на школама, а друге издају књиге за народ. Престаћу са набрајањем! Нек Огњен живн у тој идеји: да школа и наука дају сваком народу једнак број протува п племенитих људи, алп Српски народ не ће приматн савјета од оних, који би хтјелн да укоче и уставе точак напре-

довап-.у нашег народа; који би хтјелп спријечити да народ не има пзучених синова; који би хтјели оцрнитн важност школства и науке Србину у Босни н Херцеговини. На шта ли је нишанио Огњен прп писању и уредник при штампању тог дописа ? ? ? Пошто многе српске општпне и пододбори шаљући прилоге или приређујући забаве изјаснише се само за споменик, сматрам за потребно да овијем главном одбору као најпозванијем фактору а преко њега цијелом народу кажем своје мнење и назоре о тој ствари, како би одбор нри коначном рјешавању „или, или" имао на уму оне разлоге, који су овдје пзложени, те да се обазру на корпст, коју ће Србин имати у будућности од споменика, а коју од закладе; да према томе на мјерилу здравог разума и савјести непрнстрасно и праведно ријеше у прилог оног, штао Ие сшварно већма корисшиши данашњем и будуЛем нараштају оног на/рода, чији сваки син шреба и мора да дјелом покаже: „да Орб још живи, да је јунак. и Српски учитељ из Подриња.

Освештаље темеља.

Лицем на Петров-дан свршен је свети обред освјештања темеља нове ерпско-правосл. основне школе у Блажују, близу извора хладне Босне. Оевјенггање је извршно фундатор ове школе, 1Бегово Високопреосвештенство Гоеподин Митрополит Ђорђе Николајевић уз судједовање високопречасног јерусадимског архпмандрпта, господпна Венијамина Николиновића, пречасне господе свесвештеника: Ђорђа Петровића, члана конзисторије и уредника овог листа; Томе Адагића, проте и професора богословпје ; пароха осјечко-блажујског, Стеве Трифковића ; пароха сарајевског поља, Миће Станића; Саве Рађевића романовачког свештеника и једног ђакона. П ако је прпје два-три дана било вријеме врло неугодно са непрестаним падањем кише, па и на самп дан освјештања бијаше небо покривено обдацима; ипак је било српско-православног народа како пз Сарајева, још и више из окодних седа, у иеочекиваном броју. Народа је могло бити од прилике до 1000

душа. По освјештању водице, прочитана је сноменица, коју су важније особе из народа, општина. учитеља и чланова пјевачке дружине „Слога" потписали испод имена добротвора школе, повјереника и свештенства. Споменицу је израдио врсни учитељ српске школе у Сарајеву, г. Стево Калуђерчић, у ерпским бојама, са српским грбом по више писма. Споменпца је са два броја „Источннка" и једним бројем „Босанске Виле" у тробојну свезу увијена, — уложена у кутију, и уз обред црквом прописан, положена у темељни камен са источпе стране. Прије полагања епоменице, свештенпк и уредннк овог диста, преч. г. Ђорђе Петровић, изговорио је народу ову бесједу: „ Благоч.астива шравославна браЛо и мили роде сржки! „Има лп што боље и Богу угодније него гледати толико вас Срба и Српкиња сакупљених