Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Стр. 285

на овом мјссту, које јс намјењено за српску цркву и школу, и које је мјесто наш високопреосвештенп митрополит, прије неколико дана на празник цара Константина и царице Јелене освјештао. „За вашег архијереја и ваше свештенике нема ништа милије, него кад могу п кад им се даје прилика да вас дочекају и поздраве као своје духовно стадо, које је дошло и скупило се овдје са хришћанском побожношћу и српским осјећајем на данашњи празник првоврховпих Христових апостола св. Петра и Павла, „Данас, велим, скупилисте се овдје да се Богу помолите при освјештању темељног камена вашој будућој згради српско-православне школе у селу Блажују, у коју ће ваша дјеца, ваша узданица, ваш подмладак из свих околних парохија долазитн, и у њој се учити свему ономе гато је Србину најсветије. „Благодаћу св. Духа а молитвама нашег смиреног старца архијереја н митрополнта. које је данас Богу Творцу принио, ево освјештан је темељ тој згради, — обред је освјештања извршен, и споменица је уметнута. „А сад драга браћо и мили роде српски, кад сте овдје на окуну, онда ме послушајте да вам овом згодном и значајном приликом коју ријеч прозборим. „У свијету има много мудрих изрека а код српског народа доста нословица, које су и у књпзи записане, али ништа мудрије није речено но ове ријечи: наука и школа. „И ако су ове ријечи кратке, али еу оне I важне и пунозначај не, а ево зашто: „Наука је нранзвор небесни и од Бога така искра подарена људима, да је она кадра: упитомитп дивљака, заблуђелог извести на прави пут, расвијетлити рђаве појмове н све оно што је тавно; уиознати нас о чему не знамо, облагородити срце, и човјека у правом смислу ријечи учшшити човјеком. „Без науке би људи више наличили животињи, него слици и прилици Божнјој. „Школа је пак врт илн башта, у којој се сије, негује, пресађује п накалемљава наука у млађана и невина срца, Наука н школа , то је срество којим л^удн и иароди постају срећии и блажени, а то и јест I права цијељ н назначење човјека овдје на земљи, I

„Богочовјек н Спаситељ наш Исус Христос, који је с неба донио праву јевапђелску науку, говорећн једном жепн Самарјанкп па извору Јаковљеву, рече: т да јс наука она жива вода од којс кад се човјек једном напије, нигда више ожедниши не%е. и „Небесни учнтел, н Господ Исус Хрнстос, кад се пошљедни пут јавпо својим ученицпма н апостолпма, живо им је преноручио: да видјело небесне и јеванђелске пстине пренесу кроз све народе, Ђ да их најттрије упознају с таом науком и обавијестпи у великим тајнама, тта онда да их кЈхте у име Оца и Сина и св. Духа и „Апостоли вјерно испунише заповјед учптеља и Господа, свршише поруку коју запечатише мученичком крвљу, — ме!)у којима су били првоверховни п ревносни ученици Христови св. Петар и Павле, чи1у успомену данас празнујемо. „Пошљедице апостолског труда видимо у томе: што се стотинама милиона народа поклони науци распетога Исуса Христа, „Видимо даље изображену Јсвропу; вндимо слободну Америку; видимо данас грдну разлику пзмеђу онпх народа, међу којима цвјетају науке и просвјета, и међу онима, гдје та света и боженствена искра још ннје допрла, или се нотпуно није распалнла. „Браћо! Гдје се науке његују и школс подижу, ту г је народ срећан, ту се најбржим кораком долази до проевјете, до вјештпна, свијести и благостања, „Папротпв, гдје науке нејма, гдје школе иејма., —• и ако их има па су запугштене, — ту је коров и пљева до појаса; ту је гола пустош, суровост и сујевјернје; ту се људн, па били они сељаци, па били варошанн, — незнају да корнсте ни са оним што нм просто земља дава, а камо ли да што ново створе или пронађу. „Да је наука тако силна, тако важна и чудотворна, најбоље нам је доказао Хрпстос Госнод који је исту претпоставио и самом крштењу, рекавши аиостолима: ^најприје научнтс, тта онда кјјштаавајте н ароде. „Та сравните само одраслог сељака, који ништа ннје учио у школи —са једним дјечком, којп је ваљано свршио само основну школу, пак ћете видјети међу њима грдну разлику. Сељак се диви кад му које дијете чита што-год, илн