Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 325

наши стари радили, а и данас то чине побожни људи у сретним и богољубивијем земљама, желећи тијем исказати свој у смиреност и оданост својему Творцу. Старацкоји ва.^вда ниједне црне длаке нема у глави, не заборавља никад име божије, у сваком тренутку на сваком мјесту хвали онГосиодаи његове свете заповијести испуњава, молећи му се, да му опрости грјехе, да га избави од биједе и да му дарује рајско насеље. Он умире мирно и спокојно, зна да га већа слава чека на небесима. Овамо иосијао добро и на вријеме, марљиво обрађивао, тамо ће по готову још боље скупљати и жети. Ми данас не ћемо да то чинимо, него нас има који грдимо жизнодавца. За то ћемо поживити двадесет до четрдесет година или ни толико биједно и жалосно; кад нас биједе и несреће опамете да се обратимо бојим се, би ће касно! Пожпвимо ли и два пута толико, кажњени ћемо бити на други начин. Најпошље умријећемо плачући и вичући, ал' нам не ће бити користи. Па шта нас чека пошље смрти ? Ево шта: кукољ смо ш>сијали : кукољ %емо и жети, паклу смо пагињали и љубили га, а он нас боље својим пламеном миловати и мукама мучити! Сад нека свак суди колико је неправедна, непоштена, гадна и страшна хула. Ни Мухамеданци, ни Јевреји, па ни Незнабошци не хуле на Бога, иди потоњи своје богове, који немају моћи никакове, кад су дјела руку њиховијех. Кад Мухамеданци чују кога да хули Мухамеда, они, ако га не могу казнити, зачепљај у уши своје. Јудеји имају обичај да раздиру хаљине своје кад чују да ко Јехову — Бога хулама обасипље, па и камењем су затрпавали хулитеље. Ко хоће да се избави од тога неваљалства нека уобичаји пјевати. У пјесмама нека узноси Господа и његову св. матер са осталијем светитељима. Тако радећи заборавиће оно велико неваљалство, а то је лијепо изказано у оној народној посланици: п Ко ијева зла ие мисли. и За тијем нека се чеето моли Богу, слави га и благодари му свакад и свуда, а ако зна читати, нека чита побожне молитве, свето Писмо, књиге светијех отаца и другијех благочастивијех људи. Ко не зна читати, тај ће се и онда добро Богу помолити, ако при свакој прилнци са свег срца

рече: „ Боже помозп и : „Госиоди тмилуј. а Ј>ожс смилуј се и сшрости ми грјехове и , или ако зна „оч! нлш" нек га усрдно очита. У свему ћемо наћи велику срећу, духовну храну и пиће, корист и спасење својој души, као да би се са светима дружили, јер све то казује души стазу живота, чисти је од грјехова, изводи је из мртвила а приближава свомс Творцу — Богу. Тако су чинили сви светитељи и пророци, између којих велики пророк Језекиљ вели : „ Нико није као ти Госшде; велики си и велико име твоје у сили. Ко се не би таебе бојао царе над церевима! јер теби то тг/тлгада. јер међу свијем мудрацима у нартда и у свијем царствима њиховијем нема таквога какав си ти (гл. X. ст. 6. и 7.) На тај начин укорјениће се у души нашој обичај, да свагда пјевамо Господу Саваоту и да га прослављамо, што непрекидно чине ангели на небесима. Ако је ко толико неумолива срца те не ће да слуша и не ће да се прође неваљалства, томе опет велим, нек зна, да га Бог створи за то, да га хвали, слави својим богоугоднијем животом: „тогш ко емш ткорнш", вели апост. Павле, „создднн КО ХрГгТ-к 1н(8[^ НЛ Д-6/М К.Ш-Д, ИЖ! Пр!ЖД! оуготоки Бог-к, дд к-к нн^-к ^одн/и-к (Ефесц. II. 10.). Тај нека се сјети страшних мука, које су одређене грјешницима, нек га те муке устраше како би се одрекао безбожних дјела. Треба добро да зна како ће бити уништен и строго кажњен ако се не поправи, јер: г Невоља и туга па сваку душу чочовјечију, који чини зло и (Рим. II. 9.) Свети Јован Богослов у Апокалипсису вели за Антихриста, који ће, кад буде дошао на земљу пред страшни суд, хулити на Бога, на цркву и вјеру: ,. II би ухваИена звгсјер, и с њом лаживи пророк, који учини иред њом знаке, којима превари оне, који иримише жиг звјерин и који се поклањају икони њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумиором " (гл. 1ХХ. ст. 20.). Пророк Исајија приповиједа нам, како је Господ послао анђела. који је побио само за једну ноћ неколико хиљада Асирјана, због хуле нечастивог им цара Сенахирима. Кад је асирски цар Сенакирпм освајао многе градове по разнијем земљама у Азији, наумио бијаше да освоји и Јерусалнм, за то поручи Израиљћанима преко свог' посланика Равеакла: „Немојте да вас вара Језекија говорећи '■