Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Је лка ЈошиловиИи из ЈЗисоког 8. септ. 1890. : год. приложи 1 ћурдију ц 1 антерију свплену за вјечитн спомен своје матере пок. Ане. Год. 1890. сеит. 9. Савка Кариклина из Сарајева приложи 1 зачјее за часну трапезу у врпједности од 30 фор. 1 одинс 1801. фсбруара Јово ЋуриИ из Биограда (Србија) преко Савке Јовановића у Сарајеву приложи 7 фор. за спомсн живи Јова, Живка Ђокицу, Василију и Јованку. Н0. јуна Љубица II. КомадановиИ из Чајнича дарова један воздух од каднфе у вриједности 4 фор. Јула, административни уиравитсљ г. вит. Сауервалд , приложи 10 фор. приликом своје личне посјете. 15. авгуаиа о вел. Гостгојини Иконија ГолубопиИа из Сарајева приложи један епитрахиљ и свешт. наруквице у врпједности од 1 2 фор. 15. авгусжа Ћорђе ДслиИ из Сарајева приложп 1 сребрни ибрнчић са тањнрикем за „те плоту" у вриједиости од 15 фор. за спомен свој и своје игене Јање. 15. авгусжа ~/~ Јованка Т. Комадановн.Иа. рођена Чајничка из Власепица приложи једну ћурдију и једну антерију за свој сномеп. 8. сстпа. о малој Госпојини Јованка Ћ. КостиИа из Сауајсва приложи два дарка (иокринача) у врпједности од 8 фор. 9. новембра 18!Ј(>. Мара удова свештеника Јова Поповића из Власеница нрилоагл једнс сребрне павте (свешт. појас) у вриједностп од 10 фор. за годишњи помен своје шћерн Персе. 29. јануара 1891. Ћорђс КаназарсвиИ из Доње Тузле поелао 10 фор. за сномен снна Бранка. 21. аирил.а 1891. на Васкрсенијс Муслаафабсг ЛхмедбеговиЛ из' Праче приложи 10 фор. Исти је патио од лудила, па пошто сс ноклонио чудотворној икони Богоматере, након шестодневног бављења овдје повратио се здрав ири чнстој свијестн својој кући. 1891. Јока рођ. ЧолаковиИа уд. МилошевиНа пз Травника. завјештајем својим оставила је 200 фор. за свој вјечити помен. 1891. Ана рођ. ЧолаковиГм уд. Самарџића пз Травника својнм завјештајем одредила је 500 гроша за своју душу. 1891. С така БогдановиИа из Сарајева завјештала је 25 фор. за своју душу.

Стр. 479

8. сеши. Сиика Шућуруша из Долца (вот. еарајевског) приложи 1 икону св. три Јерарха у вриједностп од 5 фор. 15. августа и 8 сети. о великој и малој Госпојини пало је чиста прихода у новцу 3718 ФОр. 54 Н0ВЧ. шт) добровољних прилога, што од продаје свијећа, споменова н милоетиње на црк. школ. пјатима, а у разним хаљннама памучппм н вуненим пало је у вријсдности до 100 фор. Овакав обплат црквени прилог ријеткосг је а можда н јединствен у Боени и Херцеговпни! А то је с' тога, што се код чајн. .,старе" п нове" цркве, које је парод прозиао „други Острог" сваке године о вел. и малој Госпојини купи сјш. свијет пз разнијех крајева па и прнпомоћ даје. Тако се и ове године скупио силан број нобожног српског народа са стране из ових мјеста Хе|)цегБосне : Сарајева, Мостара, Високог, Плевља, Фоче, Коњица, Гапког, Рогатице, Вишеграда, Власеница, Горажда, Калиновика, Праче, Рудога, као пз ко тарева иоменутих мјеста. Имена приложника, који ову своту дароваше не могу се знати па нп ја их не могу забиљежити, јер је то народ прплагао држећи се оне еванђел>ске „што да десница нек' не зна љевнца." Свима помен утим нриложницима као и онима, чија имена не знамо, иремда су запиеана иа пебесима, нека је најтоплија благодарност на лијепим и богатим даровима ! Даље, нека је најердачнија благодарност виеокопр. мптрополиту госп. Серафиму Перовићу, који је поред личне посјете евојнм богослужењем на вел. Госиојипу о. г. увеличао највећу нашу свечаност као што то он није пропустио учинити лањеке н преклањске године. Уједно нека је највећа благодарност и свима нобожним поклоницима без разлике вјере и краја, који се из издалека или близа посежише на иоклонење чудотворној пконп Богоматере I 1 ) Ј' Чајничу. септембра 1891. Пј Ј. Комадановић, парохА ) Да се приход п,ркве у Чајничу од приј.е и ирошлих година изиосио на јлвност и да су нозвани вшну пажњу на ову и,ркву обраћали, далеко би Орби у г 1ајничу напреднији били, него што је то данас. Сигурно би Србн у х 1ајничу имали неколико сииова на великим школама. Но, шта ћемо, с главе риба смрди. Нређашње владике свему су криве на и иоједини готовани и интерешчије. Опи су ову цркву гулили а нијесу надзора водили: куд се новац дијева и ко тим ириходом рукује. Фала Богу данас је све друкчије. Од иазад 2 годчне како је стараи, митронолит СераФим почео надзор водити над овом црквом, општ -тча савјесно ради и бол.и се напредак у свему осјетио. Осим неких застарјелих дугова, остали су сви данас I нгго наплаћени, шго осигурани имањем дужника. Данас

Б.-Х. ИСТОЧППК