Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 480

Б.-Х. ИСТОЧНИК

У јерусалимској патријаршији има свега од 25.000 до 27.000 душа православнијех, што живе ио градовима и 65 селија, са 24 свештеника. Внша јерархпја осим Патријарха састоји се из шест митроиолита, шесг архијепискона и једнога еиископа, који сви, осим два-три, пребивају у Јерусалиму. Сви ови јерарсп јерусалимске цркве спадају у састав братства светога гроба, у које долазе још придворно и саборно духовенство. Г. 1883. приходи патријаршије износили су до 900.000 фор. Прва српска штампарија и књижара у Мостару (ХерцеговинаЈ. Честити Србин Владимир М. Радовпћ пз Мостара, не давно разаслао је па све страпе оглас, у коме јавл>а српско-правосл. општпнама, школским и светосавскпм одборима, као п осталим српскнм друштвима, српском свештснству и учитељству, и свакоме другомс, да је отворио: ЈТрву срттасц шшамппЈшјц н књижару у Мостиару. У књижари се, вели, море набавити свака српска, словенска, њемачка или ма која друга књига. А у - штампарији, која одговара свима мод<!рним захтјевима, може се штампати све што год се хоће. Цпјена је врло умјерена. Хвала Богу већ мп Срби у Носни п Херцегопинп имамо двије ерпске штампајшје: једну у Мостару и једиу у нашем Шехе]) Сарајеву, а поред тога двије књпжаре такође једну у Мостару II једну у Сарајеву. Споменици. У Шибеннку је подпгнут споменнк дру Божндару Пстрапо15ићу ерпском књпжевнику и ])одољубу. Споменик је подпгнут онпм новцем, који је скупљеп за преиое покојнпкових костпју пз Мљетака у Шибеншс. У Кртнпн подпгнут је сноменик ЈБудевпту Гају, који је засноиао хрватеку књпжевност, али и ко/а је Хјхксшс иаучио српски говориш:'. Ноза црква у Никшићу. „Глас Црногорца." јавља, да је рускп архитект Иреображепски пзрадцо плап за цркву у Нпкшићу. Витешки кпез Никола јс тај план одобрио и вјештака обдарио Даниловнм крстом на прснма. По томе плану ће бпти црква зпдана у византиском стнлу п можс се ]>ећн да ће бити величанствена. Црква ћс се почети зндати на прољеће, те велимо: нека је сретно! сткари општинске иду у нотпуном реду. Сад је иравда и чист рачун, а пропгло је вријеме нетл.анија и „џабе". Камо срека да је се од ирије уирављало са цркпеним ггриходом као што се унравља има већ 2 године 7 срнској ошптини у Чајничу ио богасгву неби вал»да било ранрге у Босни и Херцеговини, Уред.

Ђурађ Кастриот Србин. Француски списатељ поп Пизани, професор историје на катол. у-ниверзитсту у Парпзу, који је пропутовао по Далмацији и о овом путу пише књигу, издао је овијех дана монографију под насловом: Ба 1е§еш1е г1е бкаиЛегће^ (Прнча о Скендербегу). У овом дјелу писац критички проучава све што се прнчало и писало о великом јунаку Ђурђу Кастриотићу названом Скендербегу, и доказује, да Кастриотић није био Арбанас, него прави Србин. Ову монографију приказао је професор Брунски у листу задарском „Г)а1та(;а". У приказу спомињу се н остали писци. који су проучавали историју онога времена и пизали о Скендербегу. као: Макушев, Јиричек, Хопоф. Тако је у неколико разбистрено предање и причање о Скендербегу. Разбистрено је и доказано, да је Ђурађ Кастриотић Скендербег унук Константина, српског владаоца (с1отшиб 8ег\'1ае) н да је Скендербег био прави правцати Србин. Поп Глигор Митровић, као што „Српски Глас,, пшпе: „на 25. августа о. г. отишао је Богу на истину. Он је био парох више њих села у опћинн паштровској (Далмацнји). Овај прнмјсран и честити свештеник пао је — тако рећи — жртвом својих духовних дужиости, којима се пнје исиричавао ни онда, кад је освојен болешћу једва п корачати могао: црква и народ, то ми је најмилије —вел.аше он. Знањем је био ограничен и оно се сводпло на толико, колнко му је као свештенику требало; али зато ипак, био је један од најмарљпвнјпх слугу олтара Божијсг, коме је пријањао свом душом, свпм срцем; те као такав могао служпти примјером многима. Орденима, црвеном појасу н другим било какве врсте почастима за хатар и љубав, није лизао, није метаписао. Сва му је елава била у томе, ако су га његовп парохијани добро хтјсли, ако га је сиротиња благосивљала. У опћењу са свијетом, свакад благе нарави и елатке рнјечп —• не знајућн правптн себи рекламу, пстичући се са власницпма руку под руку, био је преко сваке мјере у држању скроман, рад чега је од свију који су га познавали љубљен н поштован, као мало који од свештеника у нашим крајевима. Шта вигае: био јс Србин и душом и тијелом." ТТокој му Оуши и вјечити спомсн у народу: Српкиња добротворка. Гоепођа Драгиња удовица Миханла Зарића негдашњег учптеља у В. Кикинди завјештала је своју кућу у врнјед-