Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 483

љета обишао Дувно, Невесиње, Улог, Калиновнк, Фочу, Горажде, Чајниче и ПљевЈве. Овдје је дошао 28. јула о. г. у иратњи свога честитога ђакона и тајника Ст. Правице, Николе Која, пароха из Улога н горашког пароха Арсеиија Поповића. На Милијени — 1 сахат од Чајннча дочекали су Митрополита српска дрквена општина, отмјенији грађани и котар. предстојннк, у име којих је високог госта поздравио надзиратељ протопрезвитерата, на чему сс Митрополпт лијепо захвалио. На уласку у варош дочекала га је школска младеж са. многобројним народом. Тронут овакпм усрднпм дочеком Митроиолит се захвалио народу и младежи завршпвши овако : ., II о дужности^ својој примио сам се радо и весело и ове године труднога иута да вас драга браћо и дјецо моја-и по трећи пут обиђем, да се с' вама разговорим и утјешим! Нека је благословен Госнод Бог, који ме на овоме путу к' вама руководпо, те ево здраво и мирно присиједох у среднну вашу! Да о осталим почастима дочека вашега н не спомињем, ви ми кроз срдачне ријечи вашег вриједног свештеннка, које мп је он у име ваше изговорио очито доказасте, да ме и овај пут радо у средини својој внђате и готовост ноказујете послушати пауку и иригрлитн савјете моје! Надам се да ћете утјешити моје очинске бриге н да ћете ми утрти ону горку сузу, која ми се често отима при помислу неслоге у мојој пастви! Не допустите даклен, да се вашом слабошћу, гордошћу или неелогом корнсти непријатељ божијега п народнога мира, јер сатана вазда о неслози радн! „Помишљајући на дужности којеимам према вама извршити; на ваше духовие чотребе, које ми треба добро најприје иознати и ирема томе радити, — сами ћете љуб. моји разумјетн да ми није могуће за овај час састанка нашег све то извршити. С' тога ћу се међу вама који дан више задржати. А међутим кажем вам: отворена су вам врата мога стана, свакога ћу радо себи примити и саслушати ваше потребе. Само нека још од ваше стране буду отворена срца ваша за рпјечн и савјете моје, пак никад боље еуеАе,1" Овако заврши мптроносни старац, који је затим допраћен до стана у срп. осн. школу. 29. јула учпнио је мнтрополит визите код војн. II грађ. власти, свештеника н одличннјих грађана,

а 30. јула посјетили су га наши одличнпји Мухамеданци. — 31. јула држата је сједнпца срп. прав. општнии, којој је пресједавао сам мптрополит, а у присуству свештенства, кот. иредстојншса п оиштинских чланова. Пошто је Митрополит лањске и преклањске годпне приликом своје канон. визитације овдје марљиво ирегледао н лично се освједочио о ваљаном и уепјешном раду оиштине, то је он на овој сједннци захтијевао, да прегледа опш. рад од лањске визитације до данас. По дужем сиестраном п озбилном прегледању пађен је у ткгттгуном реду цио отпитински рад. Митрополит је изјавио благодарност општини на труду и енергмчномраду што је она у овој години фонд школеки уредила и тготтуно осигурала. а многе заетарјсле дугове црквсне што непглатила., што имањем дужника осигурала. Ово је најбољн доказ, да је овд. срн. општина уз насгојање свога пароха до стојпо савјесно и ноштено интересе цркве п школе заступала и чувала не обзпрући се ни најмање на све оне пакосне и лажне вијести што пх је сарајевскп „Напредак", о општини пронио. У истој општ. сједницп претресано је и ријешено; да се на допдућу школ. годину постави и учитељица на овд. срп. школи, да се подигне пристојан споменик на гробу покој. архимандрита Костића, да се пзабере одбор за српску читаоницу, којој ће оиштпна припомоћ дати, да се нови иконостас подигне и иозлатн, да се ирозори на „новој" цркви прошпре, трон чудотв. пконе Богоматере позлати, сва црква из нутра молершпе, 2 звона повећа набаве и да се торањ на прољеће почне зидати. Све је ово корисно и пријеко потребно, само бп жељели да то оиштипа тто ирије остварн! Сјутра дан — 1. августа продужена је онштинска сједнпца на коју је Митрополит нозвао до 40 што варошана што сељана, што су у „Напретку" потнисани. Нз преслушања Митрополит се освједочпо да већина од шзваних не мају ништа противу рада општине кас, ни свегитенства гае према томс^ да је сва она тгисанија у „Нетр. и противу овд. отитине и пароха скроз не основана^ лажна и чиста тходвала , чему су дали повода неколика смутл.ивца и црквена дужника, који су се општнни противпли због осигуравања дугова. Пошто }е општина од њих затражила или иаре, или да дуг осигурају —