Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 484

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

одма су грају дигли на општину, па су почели интригама и лажама свијет варатп те многа имена без знања н приволе дотичнах подписивати на протесте против општине. Но шта кемо де, кад се ти л>уди Бога не боје а људи се не стпде! За лични иптерес и инад они би вам и све Српство жртвовали, а у томе их подупире онај „Нанредак", коме је чиними се лозинка противу општпна српскпх и свештенства писати те тако народ завађати. Зпајући Митрополит савјесни рад општине саз^ао је на 7. августа иародну скупштину, гдје се такође освједочио да је народ задовољан са радом општине и с' тога је са скупштином (>см иимјенс исту отитину оставио на уирави до маја 1892. год. докле јој истече трогодишњи рок службовања. Па истој скупштини додијељена су општини двојнца чланова, а за тим је поднешеп и усвојен „штатут" за срп. прав. општину. Штатут је потврдио Митронолит и спроведен је влади иа дал>е одобрење. 8. авг. Митј)Ополнт је обилазпо неке црквене читлуке, којр је општпна у овој години купила и који лијепу корист цркви допрпносе. 10. авг. отпотовао је у Рудо гдје је преданио и божју литургију одслужио а затим се у Чајниче новратио. На вел. Госпојину служио је свечану литургију са 8 свештенпка и 2 ђагсона. Тада је п])оизвео за нрезвитера Николу Комадановића ђакона и одредио га је на очину парохију — пок. проте. Нстога дана у вече нриреднла је српска општина красну вечеру за 30 особа у част својпх гостију. На вечери пореД Митрополита п свештенства били су представннци мјеене војене п грађ. власти и отмјенијн Срби: из Сарајева, Нљеваља, Фоче, Рогатице, Сребренпце, Вишеграда, Гацког, Високог и Власеница. Овдје сваке године о вел. и малој Госпојини долази сплан број срнскога свијета без разлике вјере на поклонење чудотворној икони Богоматере. На тако се и ове године бпло скупило о вел. Госпојини преко 2000 душа, а о малој Госпојинп до 1000 душа, а највише из Сарајева и његове околине. Каква милина да не обузме свакО српско срне п ри оваком лијепом збору на коме се окугшла Србадија из разних крајева ХерцегБосне — а у мајушном романтичном Чајничу! Како мн данас не пмамо ни велељепннх храмова, који бп примамљивали и простоту и бољи свијет, те нас држали у важности и угледу; нн великих ни многих школа, које би нам стварале

великане п плодне раденике на срећи и бољитку народа и зем. ве; нп велико богаство у трговачког свијета, да њиме госнодаримо и отимамо се туђинштини; ни Бог зна какав м&јсторлук у занатлијског свијета да нам гарантује изглед на бољу будућност, ни осигурану масу сеоског свнјета - него имамо само скромног српског свештеника (и учител>а по гдје гди), како у селу тако н у вароши, то неби били Срби ни људи, кад неби давалп важности нашим црквеним зборовима, који нас спајају у духовну заједницу — у народ једних жеља и истих смјерова. А у тима зборовима чинп ми се да је наше Чајниче претекло све остале вароши у Босни и Херцеговипи ! Већи дио народа уконачио се у црквене „ћелије", које је општина љетос обновила и боље уредила. Још је нешто зиачајно! Овдје народ доноси н лијепе прилоге. Како сам с' поуздане стране дозпао о всликој и малој Готојини о. г. тгало -је нашој цркви писта тгрихода у нов/пу до '■>840 ф(ур. Кад народ овако прилаже данас, кад је матерпјално опао и у мањем броју долази, онда се може закључпти, да је пређашњих година већи приход бно но је данас! Па колики је тај прпход био и гдје је то богаство!? Истина, да наша црква данас иосједује лијепа непокретна добра а пма ,и знатну новчану своту, но то по мом мнењу није довољно ирема оноликом при ходу а кроз толико година! Али казалн су стари ,,с' главе Јшба смрдп"! Пређашње су владике томе највише криве! Да је отнрије било ва,1.апе контроле неби се године 1882. у Чајничу до 5000 ф. нрквеног новца упЈзопастило због непажн>е општинске упЈ )аве при градњи звоника, који се до темеља ерушпо па и цЈжву и ћелије оштетпо! Ово наводим само два примјера, који јасно кајзактеришу тадању управу општинску и који суг најбол.м илустрација колико је над онштинама нашим нужна духовна контрола! Кроз ове 2'/ 2 године како Мнтрополит пажну обраћа и падзо]) водн над радом наше општпне, осјетпо се у нас у многом чему напредак, јер се савјеспо управља и послови општински иду у пајбољем реду г . По свему се ето види да је боравак Мптрополитов међу нама и овај пут уродио благодатним плодовима по св. вјеру, цркву, нросвјету и уоиште по религиозно-моралнп п национални напредак народа нашег. Он је својим примјером показао да се свако питање може ријешити кад