Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 1

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 25

свјестан своје дузкности, — достојан свога презвитерског чина! Живио! — Имена г. Ферљана и г. Опачића, урезана су у срца народна! „Од народа кад захвалност приме Имаду се поносити чиме!" * Лепеничка црква је на земљи села Ситнежа. Прије шесдесет година, погинула су два кмета ситнежког спахије, те је за то лепенпчки спахија — на чијој се земљи убијство догодило, морао спахији ситнежком крварину земљом платпти, и тако је онај комад земље на коме је црква, оцијепљен од Лепенице, и прапада Ситнежима, чак до потока т. зв. „Блатњака" ; али народ никад не каже: „ситнежка" већ: „лепеничка црква." Лепеница се зове и због псто-имене воде, која туда тече, кривудајући около свега села. Дуљина цркве је двадесет и два, а ширина девет метара, — а и иначе јој је изглед врло лијеп, те би могла и у каквом већој вароши бити предмет умјетне и красне грађевине. Изнутра у цркви потребни предмети су врло лијепо удешени: иконостас, пјевнице, владичин сто као и остало, примамљује пажшу гледалачку. Црквене ствари, које је Његово Апостодско ц. к. величанство наш премилостиви господар Франц Јосиф I. поклонити извољео, одговарај у љеиоти и величини цркве. Један велики камен са урезаним натписом, што бијаше прије узидан више великих средњих врата старе цркве с иоља, узидан је еада, — 1 тако1)ер с поља — са лијеве стране олтара нове цркве. Тај камен, — као што се види —■ није давнашњим — врло старинским — натписом обогаћен, али је ипак видљиви свиједок тешке судбине старе цркве. Па чим га уочимо, подсјећа нас на минула, бурна доба . . . Патпис на томе камену од ријечи до ријечи ово је: ,,с& !!.!$ СиТНЕЖИе ,Лтл Хрнстоки 185Б. »н ГТН н Божкткжи ури.иг [т,1го пророкл Ежа : И.пл" (оздл[А (О НЛГГО/ЛНН^.И Пј)!0[К-6ф!Н^НШИГ0 /Интропо/жти ПрОКОПИА (АТО Бо[ДН(КОГИ Н [прочи.ин НЛГ Н|1(Т0АТ[,НН П01ГК ЛУкл Длкидокнћ, протоерж /Нлксн.и-к Опнчнћ и прочн :кн ЈСрјПАНН НЗ [[,МЈС. П01ТК ' 1*0,И[ Н 0(ТОА КоКЛЧТч, И .И.1Н(тор^у Стиное "Б8рић н ЂУро ПЕтрокић с.1 (ко(не 17 др^гд, С(ПТ[,ИКр|Л 21-ГИ.

* Дана 27. сеитембра о. г. дошао је Високопреосвештени господин Николајевић, жељезницом у Дервенту, а одатле сутра-дан (28. септ.) преко Дубочца, Кобаша и свињара у Лепеницу. Није нужно сиомињати, јер то ее само по себи разумије: Високопреосвештени Архијере] — добротвор — дочекан је свагђе достојанствено и како треба. У Дервентн као и Дубочцу, Кобашу и Свињару од народа, као и од народни преставника, поздрављан је велики српски родољуб, само како се и замислити може! Овом приликом доживјеше и врло мале варошице: Дубочац, Кобаш и Свињар, да и кроз њих прође општељубљени Архинастир наш. 28. септембра, пред саму ноћ, ириспјео је госп. Митрополит ,у многобројно! пратњи у Лепеницу. При томе свечаном доласку Њег. високоиреосвештенства. обављене су све церемоније, како се је могло боље, —; и како се може у једном селу — доста удаљеном од вароши. По обављеној св. вечерњи г. Митрополит отишао је на почннак. Једна мала кућица код цркве, бијаше „опредјељени стан" за високог госта! И он се је — пун племенитнх мисли радосно туј одмарао, уморен далеким путовањем. Те вечерн скупљаше се силни свијет, а нарочито из даљних села; побожни сељанн поврвили су из толике даљнне, да буду ирнсутни велнкој српекој слави и да виде милог нашег .— а по Српству чувеног добротвора — Митроиолита Николајевпћа! Тиха, мјесецом обасјана ноћ, спустила је своја крпла, па умореним од путовања, појавом својом обзнанила е је настуиило доба почивања. Слатка ноћи, ти ћеш брзо проћи! Свечан дане, ти ћеш скоро доћи; Обасјаће сунце са виснна, Пјеваће се пјееме од милина. И грану жарко од Истока суице, и показа своје свјетло лице . . . Освану света недјеља — Мпхољ-дан — 29. септембра, То бијаше дан, кога је чаробна природа свима својим адцђарима украсила; то бијаше дан радости, славе и величипе рода српскога! . . Боже свети! И ти осјећаш задовољство, кад си — моћи Својом приредно оваку радост смртнима .... Забрујаше милозвучна звона са бијелог и високог торња; загрмљеше прангије и на далеко огласише да је настао свечан дан.