Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 26

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Свијет непрестано долазаше. Цјео простор око цркве бијаше пун. (Око цркве је прилично велики простор ; премда је то на доста узвишеном мјесту, ипак је равно као каква широка ријека. Може се слободно рећи, да је ово мјесто око цркве таквог положаја, као што се прича за дивне Алпе у Швајцарској, и јест, куд год одатле погледаш, чини ти се да имаш пред очима какову слику из најбоље панораме, коју су живописци украсили са кичицом, натопљену зеленом бојом). — Као што сељани, тако и варошани из више мјеста, похиташе да се срцем и душом придруже братској свечаности. А вриједни Српи Прњаворчани, својом миогобројном посјетом, — а још свечанијим долазком —• учинише врло плсменито дјело, Достојно сваке похвале! Та сложна је Србадија у ГГрњавору, а сложна је, а родољубива је. . . . Треба ли се одазвати каквој племенитој и просвјетној цијељи рода свога, спремни су то учинпти! И ево и овом приликом засвиједочише да су узор родољуби, — У 30 Р Срби! . . Браћи Лепеничанима, иохиташе браћа Прњаворчани, да заједно прославе славу српску .... Око 9 сати прије подне св. јутрења је била свршена, тада је одмах настало освећење цркве, које је заједно са божественом литургијом до један сат послије подне трајало. Цркву је свештао г. Митрополит Николајевић са још четири свештеника, а осим ових још дванајест свештеника бијаше у олтару. Госп. Митрополит говорио је у цркви врло лијепу и цоучну бесједу о поштовању вјере и народности, слоге и братске љубави. Сваки од присутних у цркви, свете ријечи доброг Архипастира. дубоко је себи у срце урезао, признајући да онако и треба дјеловати! . . За кумове цркви драговољно пријавише се двојица родољубивих тежака: Тешан Пратљача из Доњи Палашковаца и Јово Божић из Бос. Свињара, обадва из котара прњаворског. Први је даровао цркви 246~ фор., а други 200 форин. То племенито дјело милистиви Бог нека им накнади са милости својом, а овдје им буди изречена братска захвалност. Живили на понос и дику цијелог рода свога ! У I 1 /, сада по подне отпочео је свечани ручач у пространој и окићеној — нарочито за ј банкета направљеној — ладари. Гостију бијаше из Прњавора, бос. Градишке, Бањелуке, Дервенте, Дубочца, Кобаша, Драго- ј

вића, Свињара и Повелича, којих је око 150 било за братским столом. При свечаности и банкету прњаворску котарску област заступао је погл. госп. Т. Ферљан, кот. управитељ. Од прилике се рачуна да је свијета при освећењу сеоског и варошког више од 6000 душа било, а прихода у црквену благајну пало је чисто 1.347 фор. 50 нов. Свима ноштованим дароваоцима, овим нек је изражена искрена захвалност. Хвала им, —• српска им хвала ! За ручком је наздравио г. Митрополит Њег. Величанству цару и краљу Францу Јосифу I., на које је цијело друштво отпјевало царску химну. Затим је г. Ферљан наздравио г. Митронолиту, а .. многаја љета" заори се из 150 грла. Даље је здрављено: г. Ферљану и г. Л. Ј. Опачићу свештенпку, лепеничанима, кумовима, свештенству и свима гостима. Све здравице пропраћене си пјевањем „живили" уз јеку прангија и звонењем звона. Код свачности, као и банкету, бијаше и наше браће Мухамеданаца из Прњавора и Кобаша, који су у цркви при освећењу прпсуствовали и обдарили. Ејвала им! Банкет бијаше довршен у 3 сата по подне а тада тек дође вријеме правом срнском весељу. Сиједи — дични нам — Архипастир диже се иза стола, да посматра народно весеље. На лицу му се опажа благ осмијех! Задовољан је, јер види задовољство народа свога! . ! . . Заорише се гласи веселих пјесама, па куд год доспијеш погледом, свугђе видиш коло, како грађанско, тако и сеоско. А свирачи удесили жице, Танке жице, — слатке веселице; Разлјежу се милозвучни гласи, К'о на мору сребрени таласи. Коло с' вије, коло подвикује, Један другог братац довикује; Братац брата за десницу хвата, Србадија то је одабрата: Омладина, наша мили нада, Кад међ' њима права слога влада; Крв им српска разпламтнла груди А у груди с' енергија буди ! Па дјевојке као горске виле, То су брате, Српкињице миле, И оне сз у коло хватају, Љепотом га својом величају! А старији око кола стоје,