Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 114

Б.-Х. ИОТОЧПИК

СБ. 3

хије имати. На даље оеим што по досадашњем обичају свако село, гд1е има црква има и своју црквену општину, требало би без обзира на ово, наиме: да још цијела општина има једну парохијалну општину, која би се за сву парохију имала бринути, као парохијалном црквом, а по могућности и шкодом. Такођер која би у избору свештеника за своју парохију као и учитеља своје право гласовања имала. Пошто би пак са одвојењем села од вароши велике полакшице, колико ради свештенника, толико и ради народа била, ради трошка и труда, то парохије варотпке морале би се од сеоскијех одвојити; која варош без села може сачињавати посебну парохију, која би могла по приходима одговарати бар трећој класи парохије, па макар 100 кућа или мање имала. Дакле, парохије по моме меијењу требало би подијелити у четири класе, и то:

У I. класу спадале би парохије, које би годишњијем приходом излазиле од 900—1000 фор. и више; У П. класу спадале би оне, које би годишњни парохијални приход износио од 700 ф. до 800 фор.; У Ш. пак дошле би оне парохије, којијех годишњи парохпјални приход излази 600—700 форинти, а у IV. класу спадале би оне, којијех би годшпњи приход износио најмање од 400—500 форинти. У ове површне цифре у све четири класе, не спада ванредни приход свештеника, т. ј. не убраја се оно тако-звано на епитрахиљ. А да се сазнаде досадашњи предмет парохијалног прихода, те у новац процијени, ради класифпкације дотичне парохије, потребно ^е претходно тачно сазнати. Свештеник Херцеговац.

Жз пастирске праксе. (Питања и одговори.)

Иитиње: Како се спремају свете частице за причешће за болне? М. II. О. Одговор: У „Ручној свештеничкој књизи-од митрополита срнског Михаила стр. 47" — коју ријетко да којп свештеник пма у Боснп п Херцеговини — лијепо је и тачно одређено, како то треба чинити, и то овако: „Св. частице за причешће болни, обпчно се спремају у велики четвртак због тога што се у тај дан спомиње само установлзење Господом тајне евхаристије; но ове частице могу бити спремне и у друге дане. У оним црквама гдје се литургија служи Сваког дана, св. частице за болне могу бити остављене од једне до друге литургије, те због тога нарочито спремање и остављање за дуго врјеме частица за болне неће требати чинпти. .,Спремање за причешће болнп св. частица треба чинити овим начином: „Осим оиога агнца, који се обично вади за служење литургије, из друге просфоре, тако исто треба извадити други агнец као и први, п читати на проскомидији све и за други као и за нрви, и заједно их једно до другог на диекосу

поставити. Освећење оба агнца врши се уједно, а не одвојено, благосиљати пх једном, а не у два ма, п не треба за сваки агнец ријечи свршитељне молитве читати, него само као за један. По освећењу дарова и соједиљењу тајне у вријеме гричастнога, свештеник прије него што ће се сан причестпти, узме врло емотрено на губи агнец опредјељени за болне, па га наднесе над путир и дожицом (кашиком) га напојава са божественом крвљу, пазећп да га сувише не напоји, како неби од сувишности пала која капљица крви. Кад се агнец напојн, као што треба, онда се оставља у кивот или дарохранидницу до свршетка литургије. Овав:о се исто спрема агнец и за пређеосвећену дитургију. „Кад се сврши литургија, тада се агнец вадн из кивота и сушп се на св. престоду. Ово се чини овако: раскрива се антиминс, вади се из кивота агнец, меће на дискос и дискос се поставља на антиминсу, кади се обично крстообразно око престола и престол, чини се пред престолом прпличеће поклонење и св. агнец копијем чаздробљава се на мале частице с највећом побожношћу и смјернпм оејећањем.