Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 92

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 3

жежв, а љубави немам, нишша ми не момаже. (Кор. I. посд. 13. 1—3). Колико је мила Богу лтеђусобна наша л>убав, то се види из млогијех јеванђелскијех изрека: По том ~Ке сви иознаши да сше моји ученици, ако имаше љубав међу собом. (Јов. ХШ. 35). Који љуби браша својега у видјелу живи и саблазни у њему нема; а који мрзи на својега браша у шами је : и у шами ходи, и не зна куда иде, јер му шама заслијеии очи. (I. соб. посл. Јов. П. 10—11). А за оне, који мрзе на л>уде, свети Јеванђелист изрекао је ове страшне ријечи: Сваки који мрзи на браша својега крвник је људски. (I. соб. посл. Јов. Ш. 25). Ако се заваднте с киме, на сваки начин треба да настојите да се што прпје помирите, сјећајуки се оне ријечи апостолске што каже: Сунце да не зађе у гњеву вашему. (Ефес. IV. 26), т. ј. мирите се одмах онога дана. Најпоузданији начин мпрешу јесте: понизност и усрдна Богу молитва, са којом се одбија од завађенијех пакосни дух. Снажна и понизна молитва тако је велика, да се и нехотично покоре завађени, те се мире с друговима, па и сами пакоснн врази овако се савладају. Ако будемо праштали добродушно и драговол>но онијем, који нас вријсђају, онда ће и нама опростити Господ гријехе наше, као што то сваки дан потврЗјујемо ми у молитви Господњој : II остаави нам дугове (гријехе) нагие> као шшо и ми оирашшамо дужницима нашијем. Господ нам је показао прхшјер подпуне невиности и безазлености, молећи се за оне, који су га приковали и разпели, те и ми угледајући се на то, треба да истинито молимо Бога за оне, који нас ненавиде, мрзе и вређају; премда у почетку је таква молитва врло тешка, али послије она нам чини утјеху; а снисходећичовјечијој слабости, треба да иштено мира с њима, би-

вајуКи им услужни и чинећи им добра, пазеН м на Божанствену апостолску науку: не дај се злу надвладати него надвладај зло добром. (Рим. XII. 21). Није чудо кад кривац иште мира, него је похвалпо и Богу мило, када увреЈјени први се стара и настоји о томе помирењу, за такве се испуњава ријеч јеванђелска: Благо онима, који мир граде, јер &е се синови Божији назваши. (Мат. V. 9). Кад видимо болестника не треба да га коримо, него да га сажал>ујемо, желећп му олакшицу и да га посавјетујемо; тако ва.ва чинити и према дупгевно болестним, и који су узбуђени и потрешени, или каквом другом немоћи снађени; не треба за уврједу уврједом враћати; и онда ће се и нама зајам вратити, те и према нашијем слабостима указати лубав, и тако испуниће се на нама ријеч апостолска: Носите бремена један другога, и шако Леше исиуниши закон Хрисшов. (Гал. VI. 2). Господ као наш Творац дао нам је и лијекове потребите. Да смо ми били послушни вол>и Божијој, онда не би живили на земљи, него у рају и блаженство наше било би у међусобној љубави. Ко не жели ближњему спасење, него се још радује његовеј несрећп, таки је гори од демона, ком је као духу пакостном својствена таква жеља, али се човјаку то не може опростпти, и тај није Христов ученнк, него издајник његов, јер Господ све оно, што чини човјек човјеку, прима као за себе, а мефу тим не жели ближњему оно, што ни себи не желиш, тако ћеш доказати спрам њега праву љубав. Ако оћеш да одржиш побједу над својим непријатељем, покажи му и учини љубав а по могућности и доброчинство, те тако ћеш тијем осрамотити злобнога