Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 157

дора тирона, Теодора стратилата и свјатих петозарвнх мученик иже во Пекти пројазик; Евстратија, Мардарија, Аксентија и Евгенија и Ореста славнаго; евјатих 40 мученик иже во свјатих петозарних мученик Макавеј и свјатих бесеребреннх и чудотворец Козми и Дамјана, Кирнла и Јоана. Ва славу и чест и свјатих 318 богоносних отец иже во Нпкеи собор собраше и вјеру утврдшпе и нам закон предаше п ми вјеровахом. Ва славу и чест и свјатих преподобних и богоносних отец наших пже во преосвјаштих Антонпја, Евтимије. Сави и Ануфрија, Атанасија атонског и Спмеона сербскаго мнроточца, и Теодосија обштежитоначалника, свјатих богоносних отец наших. Ва славу и похвалу пже во царје мученик Стефана Дечанскаго и свјатих новопросјавших србских деспотов во подкриље фрушкпје гори Михаила архијереја, Стевана деспота, Јоана деспота и свјатије матере Анђели]е, и свјатаго цара Уроша младога, п свјатага Стевана Штиљановића. Ва славу и чест п свјатих равноапостоли цара Константина и царице Јелене. Ва славу и похвалу иже во Бугарској земљи просјавших првовјенчанога краља Стефана и свјатих кралеј србских Милутина, Драгутина, Владислава и сватаго мучеиика кнсза Лазара србскаго. Ва славу и чест свјатих 4 звјезде про сјавших во Бугарској земљи Јоана риљскаго, Прокора пишскаго, Гаврпла лесноскаго, Јоакима

и Анни сарадопољскаго, Иларијона анешкаго. Ва чест и похвалу свјатих праведних бого-отец Јоакима и Анни, Захарија и Јелисавети, Аврама же и Сари и вес евјатих. Ва славу и чест просвјетитељи и свјатих србских и поморских Сави прваго архијепископа србскаго, Арсенија и во всјех многољетних живот и спасеније господњс домаћину, и оњех и всјех сабравшим се запрешченија и странаја чудеса к вами доносит повсегда, о свјаке злобе избавлен будет, запрешчајут дјаволе лукави Богом веседржитељем господином саваотом, Христом сином Бога живаго, и преславним чудесп иже Христом чесних мучителством дјаволе разорив тридневним јего воскресенијем; ада пљениви, гроби испразнив, мертвија воздвигнуви, чермноје море жезлом раздјелив, маном синове јудине наситив, закон Моисеов неопалиме купине огнем, во пустини људи преведе о пламена, мисирскаго од руки не прежден сохрани, от јегипта же давни час в људеј од страстију утјешај пророка, славу својего божества ученпком на таворје показа, от господнија језпки духа свјатаго ангелом раздјели дарова, од сјазанијем чеснаго Тому у ребра увјери, Лазара четверодневнаго из гроба воздвиже, хвалами хљебимп многа. Ампн. Из збирке: С. С. Стојановића, српског свештеника.

у Опис Рудога и Рудо мјесто,као стародревна касаба, обкољен је високим планпнама, које са сваке стране окружавају га, стоји као у каквом корпту покрај рјеке Лима. Сјеверо-источно видп се брдо „Ковиљац," до њега к сјеверу Витковац, Кочине, Сирова гора, Варда, Стајишта, Врановпна, западно Ревање према Паштан-брду; за тим прелазећи Лим са Реваља долази планина „Орлић, између којих тече ова ријека, која се слива код Међеђе у Дрину. Јужно пак од цркве, парохијалног дома и финанцијалне касарне зове се планина Градина, а до ње Рудине, Брдо, Превили према брду изнад Рудога, Воловица, Црљени, Омар више Витограба; Руђе више Косовића, затим Орлић више Полимља према коме је већ

љегове околице. казата планина Реваљ. Нижи висови кој и постоје испод поменутих планина, икојиврло дивно ирема Рудом изгледају зову се : Испод Витковца Родина, Росуље и Оруфица према касаби. Јужно пак Бјели рит, Ластва испод Руднпа; нспод Брда — Мердевине ; испод Превили — Врховине ; испод Тмора — Лисичине ; испод Тморића — Варда ; под Воловицом — Градина ; под Омаром — Козловача; испод Руђа — Висуљс, а испод Орлића — Сађавац. Затим означавајући околна села, која припадају Руђанској касаби односно трговачког промета јесу ова: Испод Ковиљца, село Луг; испод Витковца — Гој ава, гдје се и побочна рјека тим именом назива н слива се у Лим, на којој постоје и воденпце.