Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 158

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и б

Испод Кочина село Кути; исиод Сирове горе Пребидоли; испод Варде, Ресићи; испод Стајишта, Николићи ; испод Врановине, Дуговјечи ; Казина раван до Дуговјечи, а Краљево-брдо изнад Поља долази, преко кога иде пут у Вишеград. Са ове стране Лима постоје села: Златари за које се прича да се овдје негда вадиле златне руде, те се тога ради и ово мјесто зове „Рудо." За тим испод Тмора и Тморића,—село Страгачи; ниже идући к Рудом: постоји Бостаниште и Кућернне; испод Воловице — село Заграђа; испод Омара — Витиграб; испод 'Руђа, Косовићи ; Почимље под Орлићем. И та села спадају опћини Руђанској, а с друге стране Лима спадају опћини Соколовачкој. Дрва, која могу употребљавати се за сваку грађевину, највише се могу наћи за сјечу у Тмору и Воловици с ове стране Лима, и то : букова, растова и церова дриа, гдје такођер жир добро роди, буков и растов, чега ради оспм дивљи крмака, међеда, има и остале ситне зкпвотиље од звериља које доста штете наносе пољским усјевима, те неможе народ да се од тога одбрани. У Сировој гори преко Лима има такођер јеликовине, буковине и растовине; а у Варди, боровина сама ; у Врановини од сваке врсте има дрва и за сваку потребу. Луч се највшпе доноси из планине Ремаља у Рудо Суботом на пазар, те одавде носи у Чајниче н Горажде, и тамо се препродаје. Рудо је на врло лијепом и прекрасном положају, тако да својим чаробним изг.тедом, а заокружено гореозначеним иланинама и внсовима, задаје врло романтичан утисак и удовољство за човјечанско посматрање. Ово мјесташце на изврсном иоложају иостојеће, које с једие стране т. ј. сјеверно Лим окружава, а с друге нобочна ријека, која се због свог спорога тако назива „Језеро" а елива се на западном крају од Рудога, огсрећући четири кола воденична, — у ријеку Лим, — лежи као на каквом малом иолуострову. У њему има сада до 120 кућа већином мухамеданске вјероисиовиједи, а до 16 домова Срба православне вјероисповнједи. Ово је негда морала бити велпка варош, јербо саме развалнне овога мјеста освједочавају. Било је 5 џампја доста огромнс величине, од којих се и данас 3 мунаре виде, четврта је до темеља уништепа, а пета и данас постоји, која служи, и налази ее у врло трошном стању. Народно предање доказује да је Карађорђе у вријеме свог устанка из трешњевп топова оборио ове џамије

те се данас виде саме мунаре и развалине од овијех. Једна највинн? мунара, која се налази на западној страни Рудога на мјесту т. з. „Бресница", озидана је од великог, тесаног и углађеног камена, за које народ говори да је од развалине српске цркве, која је постојала у старо вријеме испод села „Кућерпна" донешен и у џамију ову узидан. Сада се само познају старе зидине, гдје је била негда црква, и зове се мјесто ,,Црквина" На жалост нико не зна казати ни који је храм био овој цркви. Ћуприја од камена, која је у Рудом па Лиму поетојала, сада су само знаци од оних кула, на којима је ћуприја била. За ову џамију, која данас једна још постоји и која служи п ћуприју, која је била, градио је „КараМустајпаша", који је и у Горажду ћуприју правио. И данас налази се у Мутевелије његова вакуфнама, од свијех права на земље вакуфске које је џамија уживала све до Повлаће у Турекој. Од старих времена у рукама Мутевелије налазио се џамијски један стари гвозден топ, из кога су се онн више пута бранили са мјеета изнад Рудога, које се зове „Шанчеви"; и овај топ у вријеме окупације бачен је био у Лим. Но кад је вода била мала и плитка у 1886. год. началник пок. Мејага пливајући нађе га, и извади из Лима на суво, те и данас се њиме служе турци уз рамазан н о барјаму. Кад су 1875. Србијанци у вријеме устанка нападалн на Рудо, кажу да их је тада овај топ одбранио. Прије неколико вијекова прича се, да је Лпм вода смрзнуо се тако јако, да се лед на Гривину у Омачинској опћини загушио и вода се тако еилно натраг повратила и Рудо тада поплавила, да ее народ онда морао разселити, и највише настанијо је ее на српској граници, и од тог доба да се назива „Нова варош" у санџаку Новопазарском. У то вријеме било је у Рудом 75 механа, а дућана и више. Вода за пиће доведепа је кроз чункове испод Тмора планине у Страгачима све до Рудога на један сахат хода, од које се и данас у земљи чункови налазе. Врело одкуда је вода доведена зове се „Ограђеник", и од камена била је сазидана чесма у Тмору, а данас оно корито од камена издубљено донешено је у Рудо пред тако звану „Мејагину чесму". По свима дакле овим знаковима без шсакве сумње тврдн се да је била у старо вријеме велика варош Рудо. НГго се тиче клнмата мјесто је доста здраво, премда би још боље