Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 164

Св. 4 и 5

Увјерен сам, да многи и не знају за сиротињу ове св. обитељи, а други опет не знају, да ова св. обитељ мало већу пажњу захтијева. Ко у ово двоје не вјерује, нека оде, пак нека се освједочи, да је ова св. обитељ сиромашна и нашем немару предана, што никако не би смјело бити, а ко није видио природних љепота, ко не зна, што је „земаљски рај", нека пође к манастиру Тријебњу, па ће видјети! Тога ради, браћо Мостарци, и остала дична Србадијо, обратимо мало већу пазкњу око манастира Трпјебња, јер тако ћемо се одужити светој сјени неумрлих и славних племића херцеговачких Милорадовића. Слава им!! А сад прелазим на: III. Б. Опис цркве (с поља). Црквена авлија : (двориште) дошла је на округалац, а ограђена је зидом у висину 1.5 метра. Зид је доста добар. На сред авлије, налази се једна плоча 2.5 метра дуга (ширина саразмјерна). Одозго, по крајевима плоче, пзрађене су врдо фине гране, а по средини је једним зарезом преполовљена. Отац Христифор рече мп за ову плочу, да се прича, да под њом бораве вјечни санак двојица славних Милорадовића. а који — Бог би свети знао! Мало даље од ове плоче, налази се иста овакова плоча, у које се на врху налази „мач", а доље „нож с корицама." Изрези су око ње, као и око оне прве. Од ове друге плоче, налази се опет једна мало мања с истим изрезима. На четвртој пак илочи, која је близу ове, налази се опет мало по већа, више које се разгранао високи јаблан, а на плочи, налази се овај знак:

/ / /

Прама овој плочи, налази се такођер опет једна друх^а, мало мања од ове пошљедње. На свима овим плочама, не могох никаквих натписа наћи, а да је било љепше врнјеме, могуће, да бих могао што и наћп, јер вријеме бијаше кишовито. По моме мнењу, ове плоче, нијесу без какове вриједности, тим више, што је овај манастир стар. За црквом, налази се гробница са двије плоче. Гробница је дуга 9 педљи. а пгирока 8. Отац Христифор рече ми: да се не зна, ко под њом борави вјечнп санак, само се то зна, да је врло стара. Натписа нешто има, -али, на сву свој-у радозналост, не могох ништа прочитати ама баш ни једног слова! Ниже овог гроба, налази се још један мањи, за кога вриједи све оно. што рекох за првп гроб. Пред првпм каменом, односно плочом, налази се велика софа, -којој је обим до 20 метара, а у средини псте, налази се врло великп бријест, за кога веле, да је старији од оног житомислићког. (Житомислићки је стар преко 300 година). Ја и још ^едан Србин сељак ухватисмо се за руке, те обгрлисмо овај стародревни бријест, па ипак нам остаде празннна. Даклен нас двојица не могосмо га свега загрлити! Хеј! Кршна Херцегова земљо, ала се у теби свашта наћи п видјети може! — Спрам ове софе, налази се у углу опет друга омања софа у виду пачетворине, којој је обпм мало мањи од оне прве. На средини, поносито се издигао опет други бријест, који тужно гледа у свога колегу, а овај му прича „српску славу и српске јунаке;" прпча му за славне Милорадовиће! У противном зиду опет софа у виду полукруга, а нањој се разгранао бјелкасто-црвенкасти јоргован, око кога се обавија зелени бршљан, као сека око свога милог браце! Мало ниже ове софе, налази се скромна калуђерева ћелија, у којој отац Христифор, кад дође, обитава. Над вратима црквеним налази се плоча, на којој врло финим старословенским словима пише: да је тај храм дао поправити давно-упокојени неки Гаврило Мијатовић, родом Мостарац. Бог да га прости и помилује! Врата су пак црквена гвоздена, а на једном канату стоји ово: