Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 172

Б.-Х. ИСТОЧНИК

и треће исто; а остала су измјењена.) Молитва над главом бољештому. госиоду иомолимсе. пои. Милосерде и многомилостиве господи. нехотјеи скмрти грјешнику. нк јако обратити се јему, и. т. д. госиоду шмолим св. таже молишву сију. Оче свети. врачу душам и тјелом нашим. и т. д. иотоМ'. Источник исцјелениа и пр. Слава/ и ниња. Бољезноју великоју одржим. от обоју стране пробадајем и т. д. ттом маже глагољушше. Благословение господа бога и спаса нашего исуса христа на дому сјему в^ксегда и ниња и присно и ет>. вјеки вјеком. и т, д. отиусш. Чин бџвтми на обручение. ириходит свешшеник в г к жртавник. иже хоте обручити се. станут прјед светими двјерми жртавника. приемљет свештеник ирстен злат и железан и т. д. Апостол к г к коринт. Братије нехошу да вси человјеци будут јакоже аз. Кождо свој дар да имат от бога. и т. д. свешшеник молишву сију ш.ајно. Господи боже наш. иже вспасение твоим самотрјенпем сподобив в каање галиљетскои честни показа брак. (даље изва^ена су 4. листа.) Канон на исход дуиш. Кир Андрјеа Кришскаго. Придјете сабјеретесе вси. и т. д. (сви 9. пјесама. по том три молитве). Посљедование. биваемо о усоиших бјелцјех (овдје најпре сва 17. катисма псписана је, па тек онда: Благословен јеси господи, научи ме и т. д. по том, покој спасе, и одма: каја житјеискаа пишта; и све друге стихире, као у опјелу свештеничком, са антифонима свију осам гласова. ГГримјетио сам у четвртом гласу: От јуности моеје многи борјет ме страсти; ово, многи , ако ћемо се држати славенске граматике, правилније је него мнози , јер страст је женског рода. — после антифона иду: блажени; па апостол: братие, невељу вам неразумјевати о умерших, да не скрбнте

јако и прочи и т. д. евангелије : аз јесам хљеб жнвотни. шаже сшцхирџ. цЈеловапију. гред^кте посљедњее ц-клование и т. д. молитва духовнаго оца. отиустнаа. јуже наиисујеши в руку умирајушшаго е"к зложити. Бог милосркди и многомилостиви и т. д. — Посљедование. биваемо над кушиеју усоишим Започиње се као код нас парастос; на почетку четврте пјесме искинуто је све до краја. — Дакле по садржају ова књига могла би се назвати требник. 3., Овој књижици надјенућемо име Часловац, и није стара, јер је преписана 1839. Као што ће се кашње видити; нема ни почетка ни свршетка: но ако је запису вјеровати, онда јој шест листова првих, а три до четири носледњих мањкају. Рукопис је ружан, и за чудо ми је, зашто се човјек мучио преписнвати, кад смо у то доба имали часловаца и других књига штампаних. Пе би се ни ја око ње забављао, али рад сам приказати нашим читаоцима, како су наши свештеници прије 50 година на овим странама чатили. Лочиње се с благослови душе, што се чита на великој вечерњи, али нема почетка, него ћаставак: „животна мала са » велики. ту корабљи препливајут -— призирае на земљу. творе ју трестисе. прикаеисе гора иоздиметсе васпоју господеви ва животу моему. — вазвеличајусе дела твоја господи васа премудростнју састворил еси. Олава и ниње. Господи вазвах к тебе услишиме. ванми глас молитве моее. егда вазову к тебе. да се исправит молитва моја. и т. д. — изведи из тамнице душу моју. и т. д. Свете тих свети слави безсамртнаго оца небеснаго светаго блаженаго ис, хр. пришадшу слнцу на запад и т. д. Оподоби господи ва вечер си без греха сахранитсе нам. — господи милост