Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 197

сјећате и да су вам остале упечаћене у души вашој оне моје ријечи, јер су ми од срца потицале и срцу сам их вашем управљао. Не би ми дакле ни требало ове године напомиљати оно, што сам и лане на овај исти велики дан говорио о светој црквинашој, да није једне нове напасти, која се у близини нашој појавила, п на коју пе емјем, по архипастирској дуасности својој, а да не сврнем пажњу вашу. Први дан, кад сам вашим владнком постао, ја сам напоменуо вам и на душу вам ставио, да, проникнути христијанском љубављу, сматрате на иновјерне суграђане наше, као на браћу своју, да их л.убите и да поштујете вјерска осјећања њихова; ја сам вам препоручио вјерску сношљивост, као плод христијанске љубави. Ово сам напоменуо и у лањском мом ускршњем поздраву, — и радостан сам, што могу казати, да сс на моје ријечи нијесте оглушили, него сте и словом и твором показали, да вас она љубав искрено проникава и да знате бити највеликодушније вјерски сношљиви према иновјерном, а сродном по племену браћом нашом. На како нам се одазваше на такво наше племенито и великодушно поступање? Како одговорпше нашој љубави, нашој предусретљивости ? Прије су дизали глас противу устројства наше цркве и њенога жпвота, истичући, како је она тобоже но страннутици, како је одцјепљена од јединсгва, и како треба ето да у то ] единстно опет ступи; али су признавали значај и узвишеност њезину, признавали су светињу њезину, и у опће штовали су је. Данас пак почеше друкчије у томе поступати, почеше већ нападати је отворено. Ја не говорим овдје сада, Боже сачувај, као да се сва без разлике иновјерна, а сродна нам по племену браћа наша, држи противнички према православној цркви и према нама, који исповиједамо вјеру те цркве, и да је сви без разлике нападају. На против, ми знамо, да има многих, који су искрено проникнути вјерском сношљивошћу: привржени су својој цркви и у њој траже своје спасење, али уједно итту} у и нашу вјеру и о њо| са пуним уважењем говоре, Такву браћу нашу ми ћемо увјек високо уважавати, — а ни из далека се њих не тиче ово што ја сада хоћу да кажем; него се тиче оних, који се сада несношљиви у највећој мјери према светој нашој цркви и према нама, православној браћи њиховој, показаше. Они су почели данас с презиром о

њој говорнти, а неки чак је и нијекати. До јучер признавали су јој име православно , — а данас као да она то већ није, него друштво, које исповпједа дакако неку вјеру, али која је вјера, по њиховом мишљењу, свакако крива вјера; а православном као да се та црква почела звати тек у новије доба. Нзима је непознато, или боље, пе ће да знаду, да је црква наша и вјера наша специфично означена именом „православне" још од најетаријпх впјекова христијанства, а посебно од Јована Дамаскина , оца и светитеља високо штованога и у западној цркви, који је изложио осиове те вјере у посебној књизи, која саставља и данас основу православне догматике. 1 ) За Словене пак ту је вјеру назвао „православном" св. словенски апостол Кирил , брат св. Методија. 2 ) То је било још тада, када Руси нијесу ни знали за христијанство; — а међу тијем нама сада казују, да смо нашој вјери тек у новије доба нашли име, и назвали је „православном", јер су је тако назвали Руси, од којих смо тобоже и мп православни Срби то научили! Нијесу, не, од Руеа научили Срби, како ће звати своју вјеру, него су то они научили од св. Саве српскога, који је у своје вријеме по грчком означио пменом „православног" вјеровање српскога народа. 8 ) Оваквим казивањем, као што еадачујемо, просто се нијече наша вјера, и проглашује се нечим, што ваљда и имеца својега нема, или бар не заслужује да га има! Овако говоре једни. А други опет са презиром је називљу „пвсапзкот тјегот", а нас „пЗсапе". И ово се гласно и јасно проповиједа; овијем се напаја прости народ, и тијем узбуђује у њему презир и мржња наспрам православне цркве и наспрам нас, православне браће њихове. На жалост почели су се по негдје показивати и плодови тога небратскога посла, а у неким се мјестима почело непријатељски гледати на православне с тога већ, јер су православни! Па како ћемо се ми еада владати при оваквим појавпма вјерске несношљивости ? Хоћемо ли ми због овога постати са наше стране несношљиви ? Не и накада, драга и љубезна браћо моја. Вјерска је сношљивост плод христиЈ ) Внди његову *Еуј5осг$ туј $ 6р9 'обо$оо /иатгшс. 2 ) Види његово „Начертанне православнија вјери." СИ6. 1867. 3 ) Види Доменшијана Живот ов. Саве. Биогр. 1865.