Bosansko-Hercegovački Istočnik

?

Св. 6

Избор морао би бити најдаље за мјесец дана и одма би се имао јавити Митрополији — Конзисторнји да ово изабрано лице уведе у званије. 4. Избор треба да буде сасвим слободан а бирање по способности и заслугама, и ни почем више. Првенство морала би имати рукоположена лида. 5. И ђакон имао би се на исти начпн би рати. 6 - Протопрезвитера имала би бирати цјело купна општина, у којој ће исти бити и парох и из дотичнога протопрезвитерата из сваке општине по један изасланик и сви свештеници тога протопрезвитерата. Остало требало би да иде оним редом као и код обичнога свештеника. У главноме ово су моје мисли о уређењу српско-прааославног свештенства у Босни и Херцеговини. У напријед сам увјерен да оне нијесу потпуно добре, јер ни један човјек на један пут сам није једну ствар усавршио. Сви можемо све

Стр. 209

знати; али за ово да сви сазнамо своје потребе, нијесу потребне какве скупштине, није потреба људе мучити ни окупљати, нека наше духовне власти здоговорно са В. Владом издаду образац, по ком би се. имале уредити наше парохијалне и општинске потребе, тај образац да се разашиље свему нашем свештенству и општинама на увиђај, и сви би имали кроз извјесно вријеме писмено дати (-воје примједбе, и према тим примједбама могао би се о нашем стању створити неки сталан закон. При краЈу додајем да ове моје мисли о уређењу нашега стања не вриједе за свештенство монашкога реда, које живи по манастирима. Оно би се из овога имало изузети и ако држе сви парохије. Колико знадох и умједох ја рекох, а свакоме, који боље рече и учини, бићу му благодаран и захвалан. Поп Јован.

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Заклада српско-православној народној школи у Варцар-Вакуфу Дабро-босанског митрополита Ђорђа Николајевића.*)

§. 1. Завјештавам данашњим даном ниже наведеном с.рпско-православном народу парохије Варцар-Вакуфске, ради васпитања српско-православне дјечпце, своту од 10.000 (десет хиљада) форината а. вр. §. 2. Горњу своту, —- о којој овим сачињавам „закладно писмо", од којег је-

дан отворен и са мојим својеручпим иотписом и уредовним печатом потвр^ен примјерак предајем у руке одбору српскоправославне црквено-школске општине Варцар-Вакуфске, — улажем ја данашњим даном у овдашња два новчана завода „Унион Банку и у босанско-херцеговачку

*) Познато је поштованим читаоцима овог листа, да је високопреосвештени митрополит Дабро-босански г. Ђорђе Николајевић, на дан св. Саве 1891. године даровао своту од 15.000 ф. као неприкосновени фонд за српско-нравославну основну школу у селу Блажују крај врела Босне. (Види „Босанско-Херцеговачки Источник" свеска I, VI, VII, XI и XII од 1891. год. стр. 1, 284. и 452). — Године 1890. својпм закладним писмом даровао 12.000 фор. српско-православној црквеној општини у селу Јазку (у Сријему), да се камата од тог капитала даје као потпора сиромашним српским дјевојкама удавачама. Осим тога митрополит Ђорђе Николајевпћ основао је још у години 1879. као парох дубровачкн и прота задарски закладу од 12.000 фор. за школовање двојице младића далматпнаца (Срба православне В1ере) на гимназији и универзитету. (Види „Б.-Х. Источник" свеска XI и X. од 1890. год. стр. 388—394.). Митрополит Ђорђе Николајевић, поред споменуте три закладе и овом најновијом четвртом закладом од 10.000 фор. за срп. прав. школу у Варцар Вакуфу, ступио је у ред добротвора српског народа. Овим закладама он је уједно дао и лијеп примјер српским имућнијим родољубима у Босни и Херцеговини, да се и онп угледају на њега. Зграда пшолска у Варцар Вакуфу, као што се из нацрта види, биће као она у Блансују с том разликом : што ће школа један метар шира и два метра дул^а бити од блажујске школе, а у приземним собама на једном крају у мјесто двије собе биће само једна велика соба, која ће служити за обдржавање светосавских бесједа као и за обучаван>е школске младежи. Уредник.