Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 193

пјешних преговора с патријаршијом, турска влада одлучи, да она сама доконча спор између Грка и Бугара. Год. 1870. буде издан ферман о уређењу црквених дјела у Бугарској, по коме се има устројити засебни бугарски ексархат за све бугарске епархије, а епархијама са помијешаним становништвом даје се право, да се споје са ексархатом, ако то зкеле свп жител>и, иди барем двије трећине. Патријаршија не хтједе примити тога фермана; али га Бугари усвоје и образовавши свој ексархат год. 1872. свечано прогласе независност бугарске дркве од цариградскога патријарха. За првог бугарског ексарха буде изабран видински митрополит Антим, родом Бугарин, но који је у грчком духу образован, и с иочетка припадао грчкој партији. Цариградски патријарх Антим VI. стојећи под упливом страсних поборника јелинизма, не хтједе признати ни сада бугарске црквене независно-

сти. Те исте године сазове патријарх сабор, на коме одлучи од цркве како новога бугарског ексарха и бугарске епископе, тако и све, који се налазе у опћењу са њпма. Но при свем том бугарски ексархат се организује и год. 1878. већ се састајао из 15 митрополија, не бројећи егшскопе. Послије руско-турскога рата, предбалканска Бугарска добије 1878. и политичку независност, под именом бугарске кнежевине. За вријеме рата 1877. год. бугарски ексарх Антим буде од турске владе сврнут и заточен, а на његово мјесто буде изабран Јосиф. Бугарска црква имајући сада своју народну јерархију и независну црквену управу, улаже све своје силе на своју унутарњу организацију, распростирање духовне просвјете но особито јој је гиавна брига, да спрема што боље свештенике. Остадејој само још то, да успостави опћење са цариградским патријархом. Ље се).

Ускршњи поздрав.

Никодим, по божјој милости православни епископ далматински и истријски, пречасноме клиру и свему православном народу епархије своје, мир и благослов од свемогућега и благога Бога. Хргстоск воскресе!

Радосним овим гласом св. матере цркве поздрављам вас, драга браћо моја, на овај велики и свијетли данашњи празник. Хргстоск воскрссе! Ово је пјесма славе, коју поји данас сваки христјанин; пјесма радости, којом је препуна душа свакога; пјесма побједе, коју ми данас славимо над гријехом, над смрћу, над паклом. Воскресе Хргстос-к , чули смо јутрос да нас св. црква поучава, и «д-к низвержес ж ; воскресе Хргстос -к, и падоша демони; воскресе Хргстос^, и смерт к упразднисљ: воскресе Хргсшос-к, и радуктсљ аггели; воскресе Хргстос- к, и свак нека се наслади овом добром п свијетлом свечаношћу, свак нека весело приступи у радост Господа сво1ега, — да насладитсљ сего добраго и св-кшлаго торжества, да внидем-к радулс а ет» радост,' к Госиода своего (Слово Златоуста на ускрс). Црквеним овим поздравом, Хргстоск воскресе , поздрављамо ми, браћо, један другоме данашњи празник; њим сретамо један другога пуни духовне радости, пуни утјехе, а уједно

спасење наше, за спасење свега људскога рода. Умом нашим ми смо пратили страдања Богочовјека, која је Он за нас претрпио и којих је успомену св. црква прошлих дана држала, и та смо страдања срцем нашим дијелили; а-ш смо тијем уједно и спремали се духовној радости данашњега дана. Ми смо гледали Исуса Христа, како је обузет крвавим знојем за нас, ади смо у томе иознали и тежину наших гријехова, које је Он узео на Себе за нас. Гледали смо тужним очима и са болом у срцу, како га хватају и везу.ју, али смо уједно и разумјели, да су то били наши гријеси, који су теретили људски род, и ради којих је по вјечному промислу божји Син морао трпљети. Видјели смо, како га бију н пљују, и гроза нас је хватала од бездушности мучитеља ЈВегових, али смо у томе тако исто видјели, да је кроз нашс гријехове обесчашћена била слика божја у човјеку, и да је требало сада да Богочовјек својим понижењем успостави

и свјесни великога значаја Христова васкрсења за 1 јој част. Видјели смо, како Га на крсту раза-