Bosansko-Hercegovački Istočnik

I

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 571

Говор па св. Саву о школи.

Поштовани зборе/ * У свакомс народу било је и бике велеума, који овјековјечишс име своје, због неуморног рада свога на пол>у просвјете и знаности; који народу своме засноваше сјајнију будућност, у свему, што је племенито, а све за то, да народ свој подигну на висину знања и морала, наггретка у раду, како бн снажан био, у борб:г, противу мрака и незнања. Алп, Срби и Српкиље! И, ако многи народи имаду и умједу поштовати п прослављатл, хвалитв и прсвозноспти своје велшсано и српски народ није у томс изостао; и он се има чим, на вијскове ионосити. Јер, н на српском нсбу сјаји се звнјезда иреходнпца, и Срби нмају звијезду, која им је и у ноћп свпјетлила п свијетли једнако; која их руководи бољем нкпретку у будућносги Н )Иховој. Дакле, срнска звијезда се и Србину јавила. Али када ? Јавила му се баш онда, кад је у најнећој раскомаданости живио, кад се у тамп незнања и невјеретва налазио, кад му је пријетила опаеност са свију страна, па п од стране оних, који јогп од онда па до данас, и данас овакове славе не нмају. Браћо моја! Звпјезда та, која је Србина свјетлошћу снажнла у добру, која га је руководила к' благостању, па која и данас Србину ерце згријева, љубав му улијева, коју и одавна слави п епомиње, иа н дан данас, гдје се год Србин чује н находн прослав.ва јесте онај, кога данас славнмо, јссте св. Сава, српека слава. Тај нам је СрСи идеал Српства и српске народностн; I тај је учио п учн нас чеиу да тежимо ; он нам је показао а показује начин и пут,. по коме да корачамо п хитимо оној мети, која Србина Србином чпнп, која му пружа знања и моћи, да би напредан био. Он нас је — измиривши своју завађену браћу Стефана и Вукана — упутно како да живимо у мпру и љубавп; он нам је дао науку, како и гдје да се Богу молимо, а гдје прије тога да се учимо п научимо. Дакле, он нам је у свему племенитом учите .Ђ био и биће. Учнтељи без школе замислити неможемо. — Дакле, и школе је установљавао, '

Знањс је свјетлост, ,:шт,е је моИ Учимо браХо дан и ноЛ! I подизао, ширио на све стране и њима својски управљао. ПГколе и цркве и њихово уређењс најглавнија му је задаћа била да их успосгави у народу своме. Посветивши се за тим и царске дворе оца свога Немање оставио је. И пошло му је за руком и оставио је Србину, чеду своме до краја вијека његову науку и пут за вјеру морал и народност. А гдје? У школи. У којој налазећи се може наћи корисна знања да може бродити у ово-земскоме животу. Али и једна иекра, од његова апостолскога уређења п учења то све отклања, не да вјеру погазити, народност заборавитн, а у школи језгровиту науку помутити. И заиста, које је родољубиво србинско срце оно туђе одбија, а своје внше присваја. ПТта присваја? Не морал, зле обичаје и незнање зар? Пе! Србинско право срце тражи да присвоји св. вјеру г прађедова својих и њом да се храбри; народност да чува и брани, а у школи да живи, у њој знања и моћи да тражи. На ту цијељ наш св. Сава нам је и установио школу, још вигае утврдио и осветио, јер говорио је : Ходише чеда к мени и иослушајте, страху % вас Госиодњем научити. По томе онда излази да што је мати дје тету по рођењу г , то је школа не само српском но н сваком народу по просвјети; да је она мати и владарка свега људства. Има их баш, којп је сматрају за најемницу пли глобарннцу, али ти немају правог појма и не треба тако разумјевати. ПЈкола је темељни камен људству у сваком погледу, што хоћеш племенитога у школи је. Школа је извор свима гранама рада — културе људске; школа је мати, која својим упуством и знањем у срца ваше дјеце улијева оно, да би служили и Српству и човјечанству на корист; школа је зграда, у којој човјек поред рођенога вида добија и други внд, те је у своме раду папредан. она просвјећава, она учи, она човјека човјеком чини; она је мајка једнака н богату ! I сиромаху, она свпма, који њој, и у крило тт.сно притичу душу оплемењава, срце облаго| рођава.