Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 572

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Па кад сад чујете појам о школи, кодико она добро чини од вајкада не само нама него и свему човјечанству, зашто је не би пригрлили синовски као мајку своју, зашто јој не би свој подмладак срдачније предавали; зашто јој не би одавали оно поштовање, које она заслужује, и зашто је не би потпомагали и жртвовали кад је потреба, од иметка свога неки дио. Ако браћо и сестре те љубави није до сад било, па ни сад нејма код вас а и у будуће не буде — а то апелујем на вас старије — како би могли трпити тешку бољу на срцу своме, кад би ваша дј еца завапила: „Јер има л' горег срама и стида Нег' своме чеду не дати вида! Јер ево евјетлост свијету се спрема, А ваш да пород очију нема!" И кад би још оваки прекор претрпили, то би онда тежак гријех на души понијели. Није вриједно, да би ви свој живот мјерили по многом броју година, него што сте више добра учинили у свом животу Српству и човјечанству. А да нам требај у заиста школе и у народу знамо да имаде ријеч: „У школп се учимо, да знамо у цркви Богу се молпти". Исте ријечи као да су потекле из уста самога нашег светитеља Саве. Јер, и он знајући добро да треба учитеља и свештеника учених, па онда да отпочне ширити просвјету, подизао је школе уз цркве и манастире, те је тпм уједно тијесно спојио српску школу с црквом, и ако би вољели више једне но друго, онда би мрзили на обадвоје. Драги Срби и Српкиње! по досадањим мојим ријечима отвор'те очи, раскрилите срца, задајте ријеч, заљубите школу, бар при којој сте. Будете ли пак љубили и синке своје у њедра

јој давали, онда ће вас и млађи у успомени држати. И дјеца вас моле: „ Посијте њиву будуЛих дана, радитв на њој са свију страна. Не жалте труда сјеИајте се илода. Или нисте синци сржкога рода! и Сви народи школу љубе н од ње се уче па науче, па зато и ми Срби наглимо да напредујемо, „јер брза ријека поред нас тече а па да не би ни вазда и оиет остали на бријегу несреЛе, мрака и незнања, те да нас потомци наши не куну и мртве у гробовима. Браћо! Још Срба има и ви сте Срби. Чувајте своју вјеру, језик и народност, та три најдража аманета наших црађедова, љубите школу, учите се у њој и ви и ваши млађн, синови и кћери. И они вас опомињу и соколе: „Јер биће дана ал' неће среће, И биће људи ал' Срба неће. Помози бабо помоћ' ћу и ја Да српско име јоште просија". (3. Ј. Ј.) По томе дакле ако будете одговарали овој својој задаћи, ако будете знали и хтјели тражити знања, — свјетлости и моћи, онда ће заиста потомцима вашим будућност срећна бити, и српско ће име моћи онда просијати; — онда ћемо се назвати достојни синови и ученици нашега данашњега просветитеља Саве, српске славе ; онда ћемо Га знати и умјети искрено славити и помињати; — онда ћемо знати и умјети нашем светитељу запјевати пјесму: „Ускликнимо с љубави светитељу Сави а . (Ученнци приуготовљени настављају исту). У Сребреници на св. савској бесједи 1891 Саставио и говорио Теодосије С. Поповић, дарох Факовићки.

Икона светог Саве.

Овијех дана сва српска штампа објавила је и с похвалом препоручила олеографски репродуковану слику, српскога умјетника и академика г. Ђорђа ЈСрстиЛа , што ју је прпје неколико година израдио (г. Крстић). О тој Крстићевој, величанствено замишљеној и срећно довршеној едаци ? још 1889, беспристрасна и компетентна

критика изразила се врло цобро, и признала је, да је тај рукотвор Крстићев по идеји, тачности, добро погођеним тпповпма, складу боја и оригиналу одговарајућој ношњи но грунисању ликова, да је све јасно, нераштркано, ни збијено, а нарочито, главно лице све те радње : право умјетничко дјело, врло вјештачки изведено. У њему се не огледа