Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 124

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

син Нојев, који, зато што разгласи погрјешку оца свога, немогаше имати среће. Други много страшнији примјер имамо у смрти Авесалома сина Давидова, који је свом оцу много јада задао, пак је сам свршио и скончао, у јсдној шуми испод густих дубова, гдје се заплео јашећи на коњу својом дугом косом; коњ је испод њега измакао а он остао висећи међу неоом и земљом. Когођ је послвје том шумом пролазио и страшни Авесаломов гроб видио, морало му је на ум пасти : Лоштуј оца и машср. Ако погледамо око себе видпмо у савременом нам животу људском, доста жалосних примјера, да се излијева страшна срчба Божија на синове и кћери, који неблагодарним понашањем својим према родитељима натјераше имсузе на очи и уздисај е у срцу. Знам речиће ми когод: та има и родитеља осорних и звјерских, који мало маре за пород; који дају повода да се према њима охладни. Али ни та околност неложе нас оправдати пред Богом и пред људима, за неиспуњавање наших дужности према родитељима, него смо обвезани снисходити њиховим слабостима, и настојати да им се умилимо нашом преданошћу, њиховој вољи и поштовања пуним поступцима, па ће милостиви Бог уселити у срца њихова добре мисли, да не прогоне оне, које им морају бити најмилији на свијету. Ђ Оци не раздражајте чад својих и . Чујте синови, разумише кАсри узвишену узреку св. Писма, коју говори сам Господ кроз уста нремудрог Сираха: „ Благослов очев утаврђује домове дјечије а клешва материна из шемеља их разрушује.

Без овог благослова родитељског узалусте живи на земљи, не можете иисати среће у ничему, ни дочекати икакве радости ни утјехе у својим домовима. Тражите овај благослов њихов вазда кроз цијели живот ваш, у сваком дјелу и предузећу, а особито се старајте да вас отац и мај ка благослове при смртном часу, у оном важном моменту кад се дпјеле п опраштају са овимсвијетом, онда кад им запалите смртну свијећу, кад им се прпближи њихов анђео хранитељ да им душу под крило прими и у небо однесе, онда кад у једној руци држе свети часни крст и задњи пут љубе, клекните око смртне постеље њихове да другу руку на вас ставе и свој срдачни благослов вама удијеле. Ако стечете тај благослов, стеклисте заиста велико и драгоцјено насљедство. Тешко вама ако затворе очи и пођу с' овога свијета расрђени на вас и уздишућп ради ваших уврједа. Зато нека вам буду света нмена ваших родитеља —• ваших земаљскнх добротвора. Нека вам буде свето да извршујете све чему вас они поучавају и савјетују, ако се то слаже са словом Божијим н моралним законима. Дјеар послушајте своје родитеље у Госмоду. Слушај сине и кИери наставу оца твога, и не одбацај савјете матере твоје ; тада Ле се видијеши вијенац од милина око главе гивоје и злагина гривна на грлу гавом, тадаДе вам благо бити и остариИете у части и слави на овој земљи, које вам свима желим. Амин. Говорио : Никола Миџор, свештеник.

Први поздравпи г Драга брапо^ м или роде сриски! Спремајући се за ово св. звање, које сам прије кратког времена получио, очекивао сам нестрпељиво овај час, кад ћу вас као свештеник први пут поздравити са овог св. мјеста. Сумњам, драга браћо, да има нко међу вама, а да не може већ унапријед потрефитп оне осјећаје, који мени у овом тренутку испуњују млађану душу. Па цремда их насЛућујете, ипак сам одлучио, да свој први поздрав према вама тиц истим оејећајима извезем, — једно из

Гх вор парохијанима. узрока, што сви остали осјећаји и жеље пред тима гину и ишчезавају, као пред узор осјећајима моје душе, — а друго, јер је право и по самом искуству, да ти осјећаји најдубље задиру у срце људско. Па каквп су то осјећаји? Ево нас на светом мјесту, на најсветијем мјесту. Овдје се нижу побожни уздаси и пјесме, да се вину пријестолу Свемогућега, одакле их и Он најрадије слуша. Овдје се и најгори грјешИПК иотресе нред величанственошћу божнјом ; а