Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов.

4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Стр. 167

122. Душа увијек има кеће вриједлости, када се приближи сноме створитељу; осјећа се чистијом, срећнијом, узвишенијом; оиа осјећа ушљед тога вјерског узвишења иешто од онога, што се при каквом лијепом призору у природи осјећа; она љуби већма своје биће, осјећа се више као душа. — Ма како да је неодређеио и тајанствено то духовио узвишење створа к творцу — оно ипак није без значаја и дјејства. ^ Ј • • ЈЈотггоп. 123. Ако не уви1>ате потребу вјере) шта вас гони, да своје назоре износпте на јавност? Хоћемо —велите — да ослободимо човјечанство од ропских ланаца, што му их вјера намеће! 0 несрећна слобода, која док нас ослобађа онога, што ви заблудом називате, — баца нас у хиљаду правих зала, поткопава теме.љ друштву, раставља породице, узбуњује државе и одузима сваки осиов врлини! Та, ко нас други одржава, до лн вјера у оним катастрофама, које не остав .БПЈу ни врхупца среће понггеђена? Ко ли други, до лн вјера умирује наше духове у безбројним биједама, што их људска слабост за собом повлачи? Ко другп, до лп вјера успокојава застрашену и узнемпрену савјест ? Ко нам даје утјехе, када се у жестоким мукама у болести смрти приближујемо и на самртној постељи лежимо, а око нас свуда право зло, за нама прошлост, а пред пама страховита ноћ будућностп ? Ако је вјера, која производн тако дивна дјејства, само машта, дајте ми само ту машт У- Јас. Заиггп. 124. Хоћете ли примјера о важпости и моћи једне велике религије? Ногледајте хришћанску вјеру! —- Имаде једпа књнжица, из које се дјеца уче и питају; читајте ту књижицу, — катихизис, — па ћете у н>ој наћи ријешења најважнијих

питања, која свакога човјека занимају. 8апитајте Хришћанпна о порпјеклу људскога рода, — он зна. Запнтајте мало дијете, које о свом животу још није размишљало, зашто је оно на свијету, шта ће са њиме послије смрти бити, — оно ће вам дати узвишени одговор, кога оно истина није кадро још појмити, — но који ће вас опет задовољити. Запитајте га, како и у коју сврху је створен, зашто су људи, животиње и бил.ке створене; како је свијет људима насељен; да ли посреством једне или впше породица, зашто људи разне језике говоре, зашто се муче и мефу собом се свађају н чиме ће се све то свршити? — оно све то зна. Постанак свијета и рода људског, тштање о племеиима, опредјељење човјека у овом н оном животу, одношај човјека к Богу, дужности човјека према себп равиом, права чопјекова према створовима — то му све није иепознато; а кад одрасте оно ће сазнати сва природиа и државиа права народа; јер се све то даје јаспо из Хришћанства извести. Е го, то ја назнвам велнком религијом. По тим знацима видим, да пема тога пнтања, на које она неби у интересу л>удства одговорила. Врло су заслијепљени дакле онп, који уображавају, да Хришћанство нде своме иаду. Оно ће дочекати, да ће доктрине изумријети, које су мислнле да га преживе. Сва ће се његова обећања испунити. Њему је осигурана побједа над цијелим свпјетом и оно ће битм међу свима савршена религија. ЈоијЈгоу 125. 0, како је утјешно за људе, што за получење среће није нужна ни моћ, ни богаство, ни знање, већ вјера у Бога и његову ријеч, — љубав и нада у њега. Шта би иначе било од већег броја људи и од свију оних, који свој