Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 212

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Сн. 6

Бога живота, окрећемо главу од Једнога или од другога, који нам није мио, и показујемо да смо гори од некрста, ноказујемо да снету цркву сматрамо за огњиште разбојннка, а не за божји дом, за дом светиње, мира и љубави у Исусу Христу! А како се, н да ли се молимо за вријеме службе ? Молитва код многијех и многнјех је девета брига, него све вријеме службе запрем .вени су или критикокањем овога или онога што је у цркви, нли разговарањем са сусједом о разнијем свјетскијем стварима. Посебно ово мора бпти паглашено за женске. Дођу у цркву, па тек што су се прекрстиле, а неке и не прекрстивши се, већ нм је први посао разгледати осгале, како су обучене, какав накит пмају, и кад су то разгледале, онда на|ју другу или трећу сусјетку, те почну свакојаке разговоре, као да су па улици. и не бојећи се Бога, Којп их страшнијем оком Својијем гледа. ГБнх се ништа не тнчу снештеничке молитве, не тиче их се ништа, што тијем сметају другијем побожнијема, што су у цргсвп и моле се; него безсваког Божјег страха тјерају непрестајући свој разговор. Па какзи су им разговори? Опрости им велшси Боже, јер сиака им је ријеч новп грпјех, п свака им ријеч само утире иут у вјечну пропаст! Умудри пх велики Боже, и опрости им по велпкој милости твојој, јер не знају шта раде! Много би још морао говорити о овоме злу, о слабоме штовању и управо омаловажавању дома божјега, које бездушно миогп п многи себи допуштају. Али не ћу гаппе за овај пут. Мепи је већ тешко иа души, што сам п оволико морао споменутн, а знам да је и вама тешко бпло слушати ове моје ријечп, јер ннјесмо ппак свн у то зло палп, и има иас још, који зпајио као што треба иоштовати божји дом. Дужпост моја, као чувара благоча-

стија у овој епархији, прпморала ме па то, не би ли се дотични освијестнли и иа прави се пут повратилн. Па колико мн је тешко било ово, толико ми је теже на души, кад се сјетим казне, која чека оне, који дом божји омаловажавају. Св. ппсмо старога завјета пуно је мјеста, која нам казују за велшсе казне, којијем је Бог подвргавао оне, који су само и погледом својијем показивали, да не штују као што треба дом божји. Ја не ћу сва та мјеста да приводим. Сјетићу вас само на познати вам поступак Исуса Христа са оннјем трговцима који су продавали разие стварп у Јерусалимском храму. Исус Христос, вазда миран и кротак, великодушан у праштању, понизан н послушан до смрти, нагаао се ипак иобуђеп да своју срџбу покаже. И ту срцбу Његову могло је да изазове само омаловажење дома божјег. Бичем је Он изагнао из цркве све оне, који се усудшпе да продавањем разнпјех ствари у цркви (управо около цркве) оскврне светпњу цркве. И помислите, браћо, да то још нпје бпла права хрншћанска црква, него тек предслика ове цркве, у којој Он Сам данас обитава н у којој Сам Себе прнноси на жртву за спасење наше. А шта би Он урадно, какав ли гњев не би показао према оннјем, којп дом ГБегов, ГБегову ц]жву, данас претварају пе у трговачки дом, него, као што каже Јован Златоуст , у дом сваке скаредности и сваког безакон.а? Помпслп.чо, браћо моја, на ово, па се сјећајмо н опнјех страшнијех ријечи, које иам св. писмо по овоме предмету пред очи ставља. Пцоклатт* чмок*кк'К ткорАИ д-кло Господме ст! на;реже |Г |с,и'к (Јер. 48, 10). Проклеству подвргава вјечна истпна сваког онога, који чипи дјело божје као што не треба, а посебно, који не штује божји дом, који га скврии, било тијем што