Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 392

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

грјехове, с покајањем и обновљешем живота. Спотицање треће. У књтззи пророка Јоила говорп Господ: „Раздерите срца своја а не хаљине своје" (П. 13.). А то значи: Дужни смо обраћати се Богу сакрушенијем срцем а не с изнуренијем — изнемоглијем тијелом. Исправљање онијвх, који се спошичу. Ради чега су, противници, ове слиједеће ријечи: Обратите се к мени — говори Вог — свијем срцем вашим. са глчЈЈу. са плачем и са жељом? Овдје се, дакле, јасно види ваша обична превара. Али је и ваше тумачење горњијех ријечи по све неправо. јер раздирање хаљина није знак поста, или другога убијања тјелесног, него је знак неке болести, или ревности, као што ап. Павао и Варнава раздријеше хаљине на себи онда, кад им Ликаонски становници шћаху да принесу жртву. (Дјела ап. XIV). Глава друга. Спотицања о камен св. Писма новога завјета о посту у опште. Спотицање прво. Господ наш Исус Христос, одговарајући неком приликом књижевницима и фарисејима на њихово негодовање против ЕБеговијех ученика, рекао је: „Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека" (Мат ХУ. 11.). Неирављање онијех, који се саошичу. Ако ове јеван^елске ријечи примимо просто без икаквога тумачења, то нити пијанство,које улазн кроз уста, скврњави човјека, нити је воће, које бијаше забрањено у рају и од којега наши прародитељи једоше, оскврњавцдо оне, који једоше од њега,

Св. оци тумаче о томе двојако, и то овако: Пр во. Јело, које улази кроз уста, не погани човјека са својијем бићем, јер је свако јело вештаствено (стварно); дочим душа људска је невештаствена (неда се виђети ни опипати). Али, ако се ушљед јела појаве пошљедице, као: неваљале тјелесне жеље, самовоља, непослушност и у опште преступање заповиједи: тада већ јело погани човјека, не по својему вештаству, као што рекосмо, него по тјелеснијем жељама, самовољи, непослушности, неуздржљивости, и преступању заповијести. Друго. Читај ријечи Хрнста Спаситеља у јеван^ељу Матијеву, глави 15., па ћеш сазнати шта значе оне, т. ]. те ријечи. Јудејима служаше на саблазан онај, који би јео пред њима неумивенијех ру ка, јер мишљаху, да је јело, кад се једе с неумивенијем рукама, погано, те тако да погани и душу. Христос дакле, видећи њихово безумље, учи их говорећи: Лицемјери! не погани човјека то, ако једе с нвумивенијем рукама. Спотицање друго. Исус Христос, шаљући своје апостоле да проповиједају, говори им: „У коју год кућу уђете, најприје говорите: мир кући овој. А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има" (Лука X. 5; 7) Слично овоме говори и ап. Павле, који каже: „Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савјести ради. . . . Једите све што се пред вас донесе" (I. Кор. X. 25.). Ко ће се дакле усудпти да одузме слободу, коју даде Христос и апостоли? Исирављање оннјех, који се сиотичу. Господ наш Исус Христос није нас ослободио онијем својијем ријечима да можемо преступати црквени закон, него